Wp/isv/Булгарскы језык
| bulg.: български | |
 | |
| Obča informacija | |
|---|---|
| Ozemja | Булгарија, Греција, Сєверна Македонија, Румунија, Украјина |
| Narodnost | булгари |
| Govoritelji | 8 милионов |
| Pismo | |
| Služebny status | |
| Služebny jezyk | Булгарија |
| Jezyčna organizacija | Институт за булгарскы језык |
| Jezyčna rodina | |
| Jezyčne kody | |
| ISO 639-3 | |
Булгарскы језык јест јужнословјанскы језык, народны језык булгаров и државны језык Булгарије и једин из 24 официјных језыков Европејского Сојуза. Допока јест јединствены кириличны језык Европејского Сојуза. На булгарском језыку говори вече неж 10 милионов чловєк[1] (вкључно људиј, изучајучих јего как вторы језык), прєважно в самој Булгарији, в близкых регионах граничечих с Булгаријеју држав, а такоже в нєкторых регионах Молдавије и Украјины. Разом с близко сродным македонскым језыком, а такоже с србскохрватскым и словенскым, булгарскы јест чест източној подгрупы јужнословјанскых језыков, кторе сут чест словјанској родины в индоевропејској вєтвє језыков. Сугласно булгарској језыкознавској традиције булгарскы језык јест језыком плурицентричным - он имаје нєколико книжевных норм. Тута класификација често вкључаје македонскы, како једин из диалектов булгарского, але сугласно македонској традиције, македонскы јест оддєлны од булгарского језык. Иној книжевној нормоју јест банатска булгарска книжевна норма.
Булгарскы и македонскы имајут ред својств, кторе удєљајут јих срєд всих иных словјанскых језыков: в нјих пропали падеже (јих функције изполњајут прєдлогы и поредок слов), јест развој суфиксного опрєдєљеного члена и одсутство инфинитива глагола. Они схранили и развили прасловјанскы глаголны строј, але аналитично. Једным прикладом такого развоја јест развој форм глагола, кторе означајут източник информације.
Дрєвнебулгарскы језык был източником при створјенју црковнословјанского језыка, језыка богослужбы в реду православных цркв, и црковнословјанскы језык даље стал източником словосбора дља булгарского језыка в соврєменны час.
Historija
[edit | edit source]Bulgarsky jezyj jest najranějši pisemno dokumentovany slovjansky jezyk. Jego historičny razvoj harakterizuje se četyremi glavnymi periodami. Slěduje primětiti, že tuto dělenje jest uslovno i nazvy ne odražajut razne jezyky, a toliko periody v razvoju bulgarskogo jezyka, za ktoryh nahodet se harakterne osoblivosti.
Dopisemny jezyk
[edit | edit source]Dopisemny, ili praslovjansky jezyk obhvačaje period medžu prědpolagajemym slavjanskym poseljenjem na Balkanah (VI - VII stolětja) i misijeju soloničskyh bratov svetogo Kirila i Metodija v Velikoj Moraviji v 60-h lětah IX stolětja. V tvorbě "O pisemnah" Černorizec Hrabr spominaje upotrěbovanje někakyh pisemnyh znakov - чрьтами и рѣзами , ale ne ima se vyše informacije o tom.
Starobulgarsky jezyk
[edit | edit source]
Obhvačaje period medžu prijetjem slovjanskogo jezyka kako oficijnogo jezyka v Bulgariji i konec prvoj bulgarskoj državy v 1018 lětu. Suglasno něktorym lingvistam, početok starogo bulgarskogo jezyka byl oprěděljeny nemnogo raněje, so stvorenjem prvogo slovjanskogo alfabeta (glagolicy) v 862 godu Konstantinom-Kirilom Filozofom. V hodu togo perioda byli napisane najstare glagolične i kirilične bulgarske pisemny pametniky. Bulgarije stavaje srědiščem slovjanskoj kultury i pisemnosti. Priměrom i pametnikom starobulgarskoj pisemnosti jest nadpis na nadgrobju vyskopostavjenogo državnogo činovnika Mostiča pri carah Simeonu I i Petru I:
СЬДЄ ЛЄЖИТЪ МОСТИЧЬ ЧРЬГѸБЪІЛꙖ(Я) БЪІВЪІ ПРІ СѴМЄОНѢ ЦР҃И И ПРІ ПЄТРѢ ЦР҃И ОСМИѬ ЖЄ ДЄСѦТЬ ЛѢТЪ СЪІ ОСТАВИВЪ ЧРЬГѸБЪІЛЬСТВО Ї ВЬСЄ ІМѢНИѤ БЪІСТЪ ЧРЬНОРИЗЬЦЬ Ї ВЪ ТОМЬ СЪВРЬШИ ЖИЗНЬ СВОѬ.
Prěvod na medžuslovjansky:
Tut leži Mostič, ktory byl črgubilja (zvanje činovnika v Prvom Bulgarskom carstvu) pri caru Simeonu i pri caru Petru, a v osmdeset lět vozrastu jest ostavil črjgubiljstvo ves jegov imutok i jest stal monahom i tak jest završil svoj život.
Srědnjebulgarsky jezyk
[edit | edit source]Priblizno obhvačaje period od vozstanovjenja Vtorogo Bulgarskogo carstva do padenja pod osmansku vladu[2]. Jezyk Vtorogo Bulgarskogo carstva poslužil osnovoju za stvorenja russkyh, srbskyh, vlašsko-moldovskyh kniževnyh izdanij i jest dobyl značenje jedinogo literaturnogo slovjanskogo jezyka. Russky fonetičny variant srědnjebulgarskogo jezyka s času Vtorogo Bulgarskogo carstva i do dnes jest jezykom pravoslavnoj bogoslužby vo mnogyh slovjanskyh državah i jest občecrkovnym jezykom.
Novobulgarsky jezyk
[edit | edit source]Najrannjejši pisemny pametnik novobolgarskogo jezyka sut damaskine od XVII-XVIII stolětij. Takov, napriměr, jest tihonravovsky damaskin XVII stolětja, jedin iz najrannjih prědstaviteljev novobulgarskoj skupiny damaskinov.
Poslě Osvobodženja bulgarsky jezyk byl objavjeny oficialnym jezykom cirkularom russkoj okupacionoj administracije od 11 septembra 1878 lěta. Naslědno narodni prědstavitelji sut rěšili, že oficijnym variantom bulgarskogo jezyka budut sěveroiztočne jego narěčja, kako to i jest dnes. Věrojetno to jest vslěd že naseljenje največših gradov državy – Ruse, Veliko Trnovo, Šumen, Gabrovo, Stara Zagora i Plovdiv imalo jednakovu poziciju odnosno jatovoj granicy (jednoj iz najvažnějših izoglos v bulgarksom jezyku, na osnově ktoroj bulgarske dialekty razděljajut se na dva vida: zapadnobulgarske govory i iztočnobulgarske govory). To podčrkivaje ražliku medžu literaturnym jezykom i zapadnymi dialektami. Tak, osoblivo jasno odděljajut se šopske dialekty - sofijsky, radomirsky, kjustendiljsky, samokovsky v sěverozapadnoj Bulgariji, a takože makedonsky jezyk (ktory něktori lingvisti imenujut dialektom bulgarskogo jezyka) i dialekty v Razlogu, Petriču, Strumicě, Blagojevgradu i drugih gradah jugozadapnoj Bulgarije.
V razvoju novobulgarskogo kniževnogo jezyka različajut se tri gravnyh perioda:
- Od početka XIX stolětja do Osvobodženja Bulgarije od osmanskogo iga.
- Poslě Osvobodženja, kogda bulgarsky jezyk prětrpěl několiko reform pravopisa – Slědosvobodženčesky pravopis, Drinovsky pravopis, Omarčevsky pravopis i pravopisna reforma Bulgarskogo nacionalsocialističnogo sojuza bulgar.
- Od 9 septembra 1944 goda (ortografična reforma Otečestvennogo fronta)
Naslědny priměr pokazyvaje tekst bulgarskoj pečatnoj Biblije od konca XIX stolětja, v ktorom vidimo oficijny Slědosvobodženčsky pravopis, pri ktorom bukvy srědnjebulgarskogo jezyka, take kako sut ѿ, ѥ, ѱ, ѯ, byli izključene, a ѧ, ѩ už byli zaměnjene na "я" po russkomu obrazcu. Jednakože v tutom pravopisu ješče sut prisutne і, ѳ, drevnebulgarske ѣ, ѫ, ѭ, a takože sut polny i nepolny žensky člen (-та/-тѫ), ktore izčeznut pozdněje.
...И пристигнѫ въ Дервіѭ и Листрѫ; и ето, имаше тамо н ѣкой ученикъ на име Тимоѳей, сынъ на нѣкоѭ си женѫ Еврейкѫ повѣрвалѫ, а баща му бѣ Еллинъ; Който ученикъ бѣше свидѣтелствованъ отъ братія-та въ...
Prěklad na medžuslovjansky:
I prišedl on v Drěviju i Listru; i vot, byl tam někoj učenik, imenem Timofej, syn někojej Jevrejky uvěrivšej, a otec jego byl Jellin; učenik ktorogo byl posvědčany bratami v...
Osoblivosti
[edit | edit source]V hodu historičnogo razvoja bulgarskogo jezyka i jego kontaktov s susědnymi neslovjanskymi jezykami Balkanskogo poluostrova, stali se značime izměny v sravnjenju s ostalymi slovjanskymi jezykami. Mněvaje se, že one vključajut izměny v morfologiji i sintaksě, ktore sut harakterne bez malogo polnym izčeznutjem padežnyh form (padežne ostatky ostavajut se u zaimennikov, ličnyh imenah, imennikah mužskogo roda i pridavnikah v imenitelnom padežu), pojavjenjem i upotrěbjenjem oprěděljenogo člena, shranjenjem slovjanskyh prostyh i gragolnyh vrěmen (prošedše sovršeno i prošedše nesovršeno), razvojem novyh, pojavjenjem udvojenyh premyh i nepremyh dopolnjenij, izčeznutjem infinitiva i razvojem prěrazkaznyh form glagola i tak dalje. Tute izměny odličajut razvoj v morfologiji i sintaksě bulgarskogo jezyka od ostalyh slovjanskyh jezykov.
Hoti jego razměr težko oprěděliti, vliv russkogo jezyka na bulgarsky jezyk v dobu Vozrodženja i stvorenja Tretjej Bulgarskoj državy bylo mnogo silnym. Čest pozajetoj v toj čas leksiky od russkogo jezyka imela drevnebulgarsko proizhodženje i byla "vozvračena" v razvivajuči se bulgarsky literarny jezyk kak crkovnoslovjanska i drevnebulgarska. Jednako, jednočasno s tym bylo vvedeno mnogo slov russkogo proizhodženja (prěd vsem v spoločno-političnu oblast).
Skroz pet stolětij osmanskoj vlady črěz osmansky turečsky jezyk proniklo množstvo persidskyh i arabskyh slov, ktore do dnes pogrěšno mněvajut se "turkizmami" (napr. шише, диван, хамам, турши(я), хамал, шалвар, i druge). S razvojem promysla i nauky v bulgarsky tehničny jezyk sut vošli mnoge němečske slova (napr. бинт, багер, бормашина i mnoge druge), a od početka 1980-h lět – anglijske, osnovno v oblasti kompjuternyh nauk i informacijnyh tehnologij (jedin iz poslědnyh priměrov, vprvo vzetyh v razgovorno upotrěbjenje jest slovo "флашка").
Razprostranjenje
[edit | edit source]Bulgarsky jezyk jest največe razprostanjeny v Bulgariji. Na njem takože govoret na zemjah, graničečih s Bulgarijeju – na Balkanskom poluostrovu i v Maloj Aziji. Bulgarsky jezyk takože jest razprostranjeny tam, kde živut bulgari v inyh državah. Suglasno danym Bjuro prěpisa naseljenja SŠA, 57 016 žiteljev državy govoret na bulgarskom jezyku[3] (po stanju na 2006-2008 lěta). Němečsko bjuro prěpisa naseljenja suglasno danym na 2023 god, ukazyvaje, že v Němciji žive okolo 232,000 govoriteljev bulgarskogo jezyka.[4]
Bulgarske dialekty
[edit | edit source]
Priznak, suglasno ktoromu bulgarske dialekty razděljajut se na dva tipa – zapadne i iztočne jest jatova granica. V zavisnosti kde leži region, izgovor strarobulgarskoj glasky ѣ različaje se. Iztočne dialekty na jej městu govoret я, zapadne dialekty – e.
Besarabsky bulgarsky jest geografično izolovan od Bulgarije, jego govoritelji živut na teritoriji Moldovy, Rumanije i Ukrajiny. Vslěd togo tuty dialekt shranil něktore arhajične slova i imaje red različij od modernogo bulgarskogo jezyka. Tute različja sut fonetične, leksične i poněkogda sintaksične. Napriměr:
- Bessarabsky bulgarsky imaje palatizaciju soglasok na maner s ukrajinskym i russkym jezykom (lj, nj).
- Prěhod tvrdoj [g] v mekku [h], čto jest vliv od ukrajinskogo jezyka (holovà vs. glava).
- Standartna v bulgarskom sistema oprěděljenyh členov cěsto uproščaje se.
- Generalno, struktura rěčenij v besarabskom bulgarskom često jest shodna s russkym i ukrajnskym jezykami.
- Leksičny vliv russkogo, ukrajinskogo i rumanskogo jezykov, napriměr:
| Pojetje na medžuslovjanskom | besarabsky bulgarsky | literarny bulgarsky |
|---|---|---|
| železnična stancija | od russkogo вокзал | гара |
| policijnik | od russkogo милиционер | полицай |
| ložica | od rumunskogo лингура | лъжица |
| susěd | od ukrajinskogo сусед | съсед |
| mati | arhajičny diminutiv майчѝца' | майка |
| děva, děvče | staro slovo мома | момиче |
| jedati | яде ili вкуша | ям |
Jezykove normy
[edit | edit source]Tutčasno Bulgarska akademija nauk priznavaje, že sut 3 pisemno-regionalnyh normy bulgarskogo jezyka – standartizovany oficijny bulgarsky jezyk, banatska bulgarska literarna norma, ktoroju posluživajut se banatski bulgari, a takože makedonska bulgarska literarna norma.[5]
Fonetična sistema
[edit | edit source]Glasne zvuky
[edit | edit source]
Tutčasny bulgarsky jezyk imaje 6 glasnyh fonem, pri tom zatemnjene zvuky /ɐ/ i /o/ sut variativne alofony fonem /a/ (ili /ɤ̞/) i /ɔ/ (ili /u/). Pomimo tutogo, status zvukov /j/ i /ʲ/, a takože različja medžu /ɤ̞/ i /ɤ/ ne sut dostatočno izslědovane po odnošenju jih prědpolagajemoj prisutnosti v bulgarskom jezyku. Javjenja zatemnjenja i redukcije takože različno tolmačet se različnymi jezykoznancami bulgarskogo jezyka.
Vse glasky prědavajut se s pomočju bukv а, ъ, о, у, е, и, i vse oni sut ustne glasky. Moderny bulgarsky jezyk davno ne imaje nosovyh glasok, ale bukva Ѫ (jus veliky, bulg. голям юс), označavša v prošlom zvuky /он/, /ън/, byla polnostno izključena iz alfabeta toliko v 1945 godu. Tak, napriměr, prěd reformoju 1945 goda vměsto бъда pisali бѫда, ale izgovorenje obadvoh variantov bylo jednakovym.
Bukvy я i ю označajut kombinacije iz dvoh zvukov (odpovědalno й + а/ɐ/ъ i й + у/о) inače, ako li one idut poslě suglasky, ukazyvajut na jejno smekčenje i naslědny glasny zvuk (а/ɐ/ъ ili у/о).
Udarna forma zvuka ъ [ɤ̞] jest haraktena osoblivost bulgarskogo jezyka, ktora jego odličaje od ostalyh slovjanskyh jezykov, ktore ne imajut tutoj zvuk.
Glasne zvuky а, ъ, о, у sut podvrgajeme zatemnjenju (redukcije)
| Bukva | Zvuk | Priměčanje | Priměry | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Pod udarjenjem | Bez udarjenja | Oprěděljeny člen ili zakončenje | |||
| a | a | V bezudarnoj formě redukuje se do /ɐ/ (zatemnjenje), a v oprěděljenom členu i v zakončenjah izgovorjaje se kak /ɤ̞/ | жена /ʒeˈna/, вода /voˈda/ | ставам /ˈstavɐm/ | брава /bravɤ/, мъжа /mɤˈʒɤ/ ←чета /ʧeˈtɤ/ |
| e | ɛ | зеле /ˈzɛlɛ/ | песен /ˈpesɛn/ | истина /ˈistinɐ/ | |
| и | i | син /sin/ | истина /ˈistinɛ/ | ||
| o | ɔ | V bezudarnoj formě redukuje se do /o/ | котка /ˈkɔtkɛ/ | бозá /boˈza/ | |
| у | u | V bezudarnoj formě redukuje se do /o/ | студ /stud/ | уста /oˈsta/ | |
| ъ | ɤ | V bezudarnoj formě redukuje se do /ɐ/ | ъгъл /ˈɤgɤl/ | камък /ˈkamɤk/ | |
| ю | ju, ˈu | Jotovano ili směkčajuče /u/. V početku sloga /ju/, v ostalyh slučajah /u/ so směkčenjem prědhodnoj suglasky. V bezudarnoj formě redukuje se do /jo/ ili /o/ | южен /ˈjuʒɛn/ | ютия /joˈtija/, кюфте /kjoftˈɛ/ | господарю /gospoˈdarʲo/ |
| я | ja, ˈa | Jotovano ili směkčajuče /a/. V početku sloga /ja/, v ostalyh slučajah /a/ so směkčenjem prědhodnoj suglasky. V bezudarnoj formě redukuje se do /jɐ/ ili /ɐ/, a v něktroyh glagolnyh zakončenjah izgovorjaje se kak /jɤ̞/ ili /ɤ̞/. | ято /ˈjatɔ/, бял /bʲal/ | ярем /jɛˈrɛm/, бамя /ˈbamʲa/ | денят /dɛˈnʲɤt/, вървя /vɤrˈvʲɤ/ |
| Prědne | Srědnje | Zadnje | |
|---|---|---|---|
| Vuzke | и /i/ | у /u/ | |
| Poluširoke | е /ɛ/ | ъ /ɤ̞/, /ɤ/ | о /ɔ/, /o/ |
| Široke | а /a/, /ɐ/ |
Suglasne fonemy
[edit | edit source]| Dvohbukvene | Gubno-zubne | Zubne/ Venečne |
Zadnje-alveolarne | Palatalne | Zadnjejezyčne | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Nosove | tvrde | м | н | |||||||||
| mekke | мь | нь | ||||||||||
| Prěgradne | tvrde | п | б | т | д | к | г | |||||
| mekke | пь | бь | ть | дь | кь | гь | ||||||
| Prěgradno-prohodne | tvrde | ц | дз | ч | дж | |||||||
| mekke | ць | |||||||||||
| Prohodne | tvrde | ф | в | с | з | ш | ж | х | ||||
| mekke | фь | вь | сь | зь | ||||||||
| Držeči | tvrde | р | ||||||||||
| mekke | рь | |||||||||||
| Poluglasky | mekke | й | ||||||||||
| Bočne | tvrde | л, , | ||||||||||
| mekke | ль | |||||||||||
Iztočniky
[edit | edit source]- ↑ Detrez, Raymond. Historical Dictionary of Bulgaria. Rowman & Littlefield. ISBN 9781442241800.
- ↑ Историческа граматика на българския език: учебник за учителските институти, Кирил Мирчев, „Народна просвета“, 1955 г., с. 30
- ↑ Езикова употреба, Бюро за преброяване на населението на САЩ, секция Подробен език, говорен вкъщи и възможност за говорене на английски език за населението над 5-годишна възраст по щат 2006 – 2008 г., име на файл Подробни таблици
- ↑ "Bevölkerung und Erwerbstätigkeit – Bevölkerung mit Migrationshintergrund – Ergebnisse des Mikrozensus 2023 –". Statistisches Bundesamt.
- ↑ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София, 1978.
Внєшње линкы
[edit | edit source]
Vikipedija, svobodna enciklopedija na bulgarskom- Tutoj članok imaje prěvod iz članka "Bulgarian language" v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).
