Wp/isv/Кыјев
ukr.: Київ | |
Administrativno děljeńje | |
---|---|
Држава | Украјина |
Obča informacija | |
Основаны | 482 |
Plošča | 835,58 km² |
Nasěljeńje (2022) | 2 952 301 ljudij |
Časova zona | UTC+2 (EET) lětom: UTC+3 (EEST) |
<mapframe> problems:
| |
Koordinaty: Template:Wp/isv/Coord |
Кыјев јест главны и најљудны град Украјины. Находи се на сєверовзходу Украјины, на брєгу рєки Днєпр. Административны центр Кыјевској области.
Кыјев јест важно промыслно, научно, образоватељно и културно срєдишче източној Европы. Град је домом многым технологичным промыслам, высшим образоватељным институцијам и хисторичным паметникам. Кыјев имаје обширну систему јавного прєвоза и инфраструктуру, вкључајучи Кыјевско метро.
Хисторија
[edit | edit source]Име Кыјева, по прєданјам, происходе од име Кыја, једного из 4 легендарных основатељеј Кыјева. За своју хисторију Кыјев, једин из најстарых градов в източној Европє, прошел чрез ред ступњеј видности и невєдомости. Град вєројетно был како тргово срєдишче с 5. столєтја. Словјанско посељенје на трговом пути меджу Скандинавијеју и Константинопољем было васалом хазаров до јего захвата варьагами (викингами) в срєдинє 9. столєтја. Под владоју варьагов град стал столицеју Кыјевској Руси, првој източнословјанској државы. Подчас монголского вломјенја в 1240 року град был цєлком разрушены и изгубил своју власт в наслєдне столєтја. Даље Кыјев был маловажноју провинциалноју столицеју на окрајинах оземиј разных држав, изпрва Литвы, послє Пољскы, послє Росије.
Град изнова начел благоствовати подчас Промыслној револуцији в Росијском царствє в концу 19. столєтја. В 1918 року, послє проглашенја Украјинскоју народноју републикоју незалежности од Совєтској Росије, Кыјев стал јеј главным градом. Послє поражкы УНР, с 1921 рока Кыјев был једным из градов совєтској Украјины, а с 1934 рока стал јеј главным градом. Кыјев был без малого изнишчены подчас Другој свєтовој војны, або быстро был возстановлены в послєвојенне рокы и оставал се третјим најбољшим градом Украјины.
Послє разлома Совєтского сојуза и украјинској незалежности в 1991 року Кыјев остал быти украјинскым главным градом и изпытал великы приток прєселенцев из иных крајин државы.
Административно дєљенје
[edit | edit source]Град административно складаје се из 10 округов на правом и лєвом брєгах Днєпра:
- Холосијевскы округ (ukr.: Голосіївський район)
- Соломјанскы округ (ukr.: Солом’янський район)
- Свјатошенскы округ (ukr.: Святошинський район)
- Оболонскы округ (ukr.: Оболонський район)
- Подиљскы округ (ukr.: Подільський район)
- Пєчерскы округ (ukr.: Печерський район)
- Шевченковскы округ (ukr.: Шевченківський район)
- Дарницкы округ (ukr.: Дарницький район)
- Днипровскы округ (ukr.: Дніпровський район)
- Дєснјанскы округ (ukr.: Деснянський район)
Внєшње линкы
[edit | edit source]- Tutoj članok imaje prěvod iz članka «Kyiv» v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).