Wp/isv/Staropermsko pismo
-
Komi-zyrjansky nadpis napisany staropermskym pismom na ikoně «Světa trojica zyrjanska» iz lět 1379-1400, nahodečej se v gradu Vologda.
Staropermsko pismo (zyr.: Важ Перым гижӧм, 𐍮𐍐𐍕 𐍟𐍔𐍠𐍨𐍜 𐍒𐍙𐍕𐍩𐍜, takože znajemy kako abur (
) ili anbur) jest srědnjevěčno alfabetično pismo, ktory byl koristajemy do pisanja komi-zyrjanskogo jezyka od XIII-ogo do XVII-ogo stolětja. Nazva alfabeta jest osnovana na jegovyh prvyh dvoh bukvah: an i bur.
Abur iztvoril monah (i pozdnějši světy) Stepan Hrap, urodženy pravdopodobno v gradu Veliky Ustjug kako syn russkogo otča i komi-zyrjanskoj materi. V godu 1380 Stepan založil grad Ust-Vym, kde sbudoval prvu crkov na obyvanoj komi-zyrjanami teritoriji i načel pohristijanjati pogansko městno naseljenje. Vměsto prěobratiti poganskyh žiteljev s pomočju latinskogo, grečskogo ili staroslovjanskogo jezykov, Stefan načel učiti se komi-zyrjanskogo jezyka i stvoril dlja njego vlastno pismo, prisposobjeno do zvukov togo jezyka. Stefanovo pismo bylo čestično osnovano svobodno na kirilici i na grečskom alfabetu, ale takože na staropermskyh runnyh znakah. Hvala Stefanu komi-zyrjansky stal vtory kniževny uralsky jezyk, poslě vugrskogo, ale dolgo prěd finskom.
Staropermsko pismo bylo upotrěbjajemo do pisanja komi-zyrjanskogo jezyka do XVII-ogo stolětja, kogda russki misionari vvedli kiriličsku azbuku, ale od vrěmene do vrěmene i pozdněje, na priklad od poeta Ivan Kuratov. Za to, že staropermsko pismo ne bylo mnogo izvěstno, ono poněkogda služilo kako šifr dlja russkogo. V juniju 2014 g. staropermsko pismo bylo dodano do Unikoda versije 7.0.
9 maja, denj svetogo Stefana Permskogo (26 aprilja suglasno julianskomu kalendaru), takože jest denj slavjenja staropermskogo alfabeta.
Bukvy staropermskogo pisma
[edit | edit source]| Bukva | Kirilica | Nazva | MFA | Primětky | |
|---|---|---|---|---|---|
 |
𐍐 | а | an | [a] | |
 |
𐍑 | б | bur | [b] | |
 |
𐍒 | г | gaj | [g] | |
 |
𐍓 | д, ԁ[1] | doj | [d] | |
 |
𐍔 | е, э | e | [e] | |
 |
𐍕 | ж | žoj | [ʒ] | |
 |
𐍖 | дж, җ[1] | džoj | [dʐ] | |
 |
𐍗 | з | zata | [z] | |
 |
𐍘 | дз, ԅ[1] | dzita | [dzʲ] | |
 |
𐍙 | і, и, й, ј[1] | i | [i], [j] | |
 |
𐍚 | к | koke | [k] | |
 |
𐍛 | л | lej | [l] | |
 |
𐍜 | м | menö | [m] | |
 |
𐍝 | н | nenö | [n] | |
 |
𐍞 | о | voj | [o] | |
 |
𐍟 | п | pej | [p] | |
 |
𐍠 | р | rej | [r] | |
 |
𐍡 | с | sij | [s] | |
 |
𐍢 | т | taj | [t] | |
 |
𐍣 | у | u | [u] | |
 |
𐍤 | ч | čery | [tsʲ] | |
 |
𐍥 | ш | šoj | [ʃ] | |
 |
𐍦 | тш, щ[1] | tšoj | [tʂ] | |
 |
𐍧 | ы | yry | [ɨ] | |
 |
𐍨 | ы | jery | [ɨ] | |
 |
𐍩 | о | о, ӧ | [o], [ə] | |
 |
𐍪 | о | о, ӧ | [o], [oː] | |
 |
𐍫 | ф | ef | [f] | v čudžih slovah |
 |
𐍬 | х | ha | [x] | v čudžih slovah |
 |
𐍭 | ц | cju | [ts] | v čudžih slovah |
 |
𐍮 | в | ver | [v] | v čudžih slovah |
 |
𐍯 | ъ | jer | - | v čudžih slovah |
 |
𐍰 | ь | jeri | [ʲ] | v čudžih slovah |
 |
𐍱 | э | jat | [e] | v čudžih slovah |
 |
𐍲 | йэ | je | [je] | v čudžih slovah |
 |
𐍳 | ю | ju | [ju] | v čudžih slovah |
 |
𐍴 | я (ꙗ) | ja | [ja] | v čudžih slovah |
 |
𐍵 | я (ѧ) | ja | [ja] | v čudžih slovah |