Wy/hbs/Solun

Solun (grčki: Θεσσαλονίκη, albanski, turski: Selanik, rumunski: Salonic) je glavni grad regiona Centralna Makedonija i ima oko milion stanovnika (2011.), drugi po veličini grad u zemlji. Što je još važnije, to je grad sa kontinuiranom istorijom dugom 3.000 godina, koji čuva relikvije svoje rimske, vizantijske i osmanske prošlosti i svoje nekadašnje dominantne jevrejske populacije. Njegove vizantijske crkve su, posebno, uključene na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Upoznavanje

Istorija

Nekada najveća luka na Balkanu, Solun je grad koji su osvojile mnoge imperije, od kojih je svaka ostavila svoj trag. U celom gradu se mogu naći starogrčke, rimske i otomanske građevine.

Tokom osmanskih godina u gradu se formirala značajna jevrejska zajednica, koja mu je dala ime „Jerusalim Balkana“. Muslimani, Jevreji i hrišćani živeli su zajedno u Solunu preko 400 godina. Tokom grčko-turske razmene stanovništva 1923. stotine hiljada hrišćana stiglo je iz Male Azije, a većina muslimana se preselila u Tursku. Jevrejska zajednica od 55.000 ljudi je iskorenjena tokom nemačke okupacije 1941-1945, dok je posle rata ostalo 2.000.

Orijentacija

Solun leži na severnoj ivici Termaičkog zaliva na njegovoj istočnoj obali i vezan je planinom Hortiatis na svojoj jugoistočnoj. Metropolitansko područje, sa populacijom od oko milion stanovnika, može se otprilike podeliti na 3 dela: severozapadni, centralni i jugoistočni.

Centralni deo, koji odgovara regionu koji je nekada bio unutar vizantijskih zidina i može se zauzvrat podeliti na region „Ano Poli“ (Gornji grad) koji leži na padini brda koja je zapravo jugozapadni kraj Hortiatisa, a deo grada koji se nalazi između Gornjeg grada i mora.

Potonji je „centar“ Soluna, jer se ovde nalazi većina komercijalnih, zabavnih i obrazovnih objekata, dok ovaj deo grada ostaje gusto naseljena stambena oblast. To je područje okruženo obalom na jugozapadu, ulicom Olibijada na severoistoku, trgom Dimokratije na severozapadu i Univerzitetskim kampusom i objektima Međunarodnog sajma u Solunu na jugoistoku. Većina mesta sa turističkim interesom nalazi se ili u centru ili veoma blizu njega.

Kako doći

Avionom

Mreža domaćih letova je prilično široka, a većinu letova obezbeđuje ili Aegean Airlines ili njena regionalna podružnica Olympic Air, operater subvencionisanih letova za javne usluge ka destinacijama koje se ređe obavljaju. Domaće veze su takođe delimično sezonske i obuhvataju niz grčkih ostrva.

Osim njih, većina letova su čarter i sezonskog tipa. Takođe postoji značajan niskotarifni saobraćaj od strane skoro svih glavnih niskotarifnih prevoznika u Evropi, pri čemu Ryanair ima bazu na aerodromu i najveći broj veza od njih. Kada je reč o tradicionalnim međunarodnim avio-kompanijama, aerodrom uglavnom opslužuju one koje pripadaju Star Alliance-u, koji takođe uključuje Aegean i Olympic, poput austrijskih, turskih i švajcarskih.

Aerodrom nije tako dobro opslužen kao aerodrom u Atini, sa kojim je povezan višestrukim dnevnim letovima koji traju oko 50 minuta, koje obezbeđuje više avio-kompanija. Česti letovi Aegean-a su od posebnog interesa, jer se mogu rezervisati na zajedničkoj karti sa Aegean ili drugim letovima Star Alliance-a do drugih destinacija u Evropi i šire.

Ako polazite sa solunskog aerodroma međunarodnim letom koji vas vodi iz šengenske zone, postoje samo četiri kabine za kontrolu pasoša (od kojih je jedna namenjena isključivo građanima EU), tako da redovi za pristup ekstra šengenskim gejtovima (12 do 19) čak i kada svi rade može premašiti 40 minuta u vršnim trenucima, a to je 40 minuta guranja i pogoršanja. Kada prođete pasošku kontrolu, objekti su ograničeni, pa ako planirate da jedete, napunite flašu vode za piće ili koristite toalet bez čekanja u redu, uradite to pre pasoške kontrole.

Ostava za prtljag je dostupna na spratu dolaska. Od 2016. naknade počinju od 3 € (čuvanje male torbe na 6 sati). Međutim, čini se da skladište radi samo tokom visoke sezone kada ga ljudi najviše koriste.

Vozom

Solun je važno železničko čvorište u Grčkoj i ovde je prilično lako putovati putničkim vozovima. TrainOSE saobraća do šest dnevnih vozova iz Atine preko Larise, a putovanje traje četiri sata. U toku su dalji radovi kojima se očekuje smanjenje vremena putovanja na 3:15. Pored toga, postoje vozovi iz Aleksandrupolija preko Komotinija, Ksantija i Sera u regionu Zapadne Trakije. Regionalni vozovi povezuju se sa Florinom, Kilkisom, Kalampakom i nekoliko drugih gradova u severnoj Grčkoj.

Autobusom

• Atina/Volos – KTEL Autobusi od/do Atine i Volosa putuju od/do Soluna za oko 6 sati i 30 minuta, odnosno 2 sata i 30 minuta, pri čemu prvi uključuje 20-minutno zaustavljanje u restoranu pored puta, obično u blizini Lamije, sa sanitarnim čvorom. Autobusi su klimatizovani, a neki nude WiFi pristup.
• Beograd – Postoji više nedeljnih polazaka za Beograd iz Soluna i Atine, u aranžmanu grčke i srpske agencije. Cena karte u jednom pravcu od Soluna do Beograda je oko 45€.
• Istanbul – Redovni autobusi između Istanbula i Atine takođe saobraćaju u Solunu.
• Skoplje – Brojne lokalne turističke agencije u Skoplju takođe svakodnevno organizuju prevoz do Soluna automobilom ili minibusom. Oni obično polaze oko 05:00 i koštaju oko 25 € za dnevni povratak (povratak u 17:00) ili jedan (tj. 50 € ako želite da se vratite drugog dana od dana kada odlazite). Putnički agent na adresi zadnji deo tržnog centra pored Centralnog trga uređuje ovo polazak pored hotela Holiday Inn. Drugi polaze sa autobuske stanice ili drugih lokacija u gradu. Simeonidis tours, N⁰ 14, ulica 26. oktobar. Za Solun dnevno polazi jedan autobus sa centralne autobuske stanice u Skoplju i traje oko 5 sati do Soluna. Polazi su u 06:00. Rezervacije se preporučuju.
• Sofija – Postoje najmanje četiri dnevna autobusa iz Sofije koji prolaze kroz Solun, plus nekoliko ne-dnevnih autobusa. Cene su uglavnom oko 50 bugarskih leva.
• Tirana – Svakog dana saobraća više autobusa za Solun i Atinu, koji polaze iz većine većih albanskih gradova. Možete uhvatiti autobus iz Tirane ili Skadra i putovati sve do juga, zaustavljajući se u većini većih albanskih i grčkih gradova. Pošto autobusi staju da pokupe i ispuste putnike u većini većih gradova, autobus možete uhvatiti u tim gradovima na putu.

Autom

• Atina oko 5 sati (autoput A1, E75)
• Beograd oko 7 sati (A1, E75)
• Istanbul oko 8 sati (A2, E90)
• Tirana oko 6 sati (A29 i A2)
• Sofija oko 4 sata (A25, E79)
• Konstanca oko 8 sati

Pronalaženje parkinga je teško: budite spremni da potrošite mnogo vremena na traženje mesta ili da platite mesto na parkingu (počevši od 4 € za 3 sata). Nemojte pretpostavljati da ste sigurni od plaćanja kazne samo zato što lokalno stanovništvo flagrantno krše zakone o parkiranju. Zagušenja u saobraćaju su problem, uglavnom zbog dvostruko parkiranih automobila, ali generalno su kolege vozači i prolaznici od pomoći da vam pokažu put ako se izgubite.

Šta videti

Neke od najčuvenijih znamenitosti ovog grada su:

Šta raditi

Popularne kulturne, rekreativne i dr. aktivnosti dostupne posetiocima su:

Događaji

Neka periodična društvena dešavanja u ovom gradu, koja mogu zanimati posetioce su:

Kupovina

Centri šopinga su

Jelo

Grci smatraju Solun gurmanskim gradom - ali imajte na umu da se to odnosi na odlične lokalne specijalitete i jeftine i vesele uzo taverne, a ne na visoku kuhinju ili niz stranih restorana. Ove poslednje je najbolje izbegavati u Solunu.

• Probajte palačinku u jednoj od brojnih prodavnica palačinki kojima patronizira studentska populacija u ulici Gounari, u blizini trga Navarinou.
• Postoji mnogo prodavnica koje prodaju giroskope. Obično postoje svinjski i pileći giros. Ovo je najbolja opcija kalorija po novcu, jer sa manje od 3 evra dobijate obrok koji, iako ne tako zdrav, može da vas održi mnogo sati.
• Tokom zime možete probati pečene kestene (kastana na grčkom).
• Tokom leta se može kupiti kuvani ili pečeni kukuruz u klipu. Cena 1-2 €.
• Možete probati stafidopsomo, mali hleb sa suvim grožđem, ili koulouri mali hleb u obliku krofne sa susamom. Možete ih naći u prodaji u pekari ili na kolicima. Cena: 0,50 €.
• Za doručak možete pojesti bugacu, vrstu krem pite, po kojoj je Solun poznat. Možete ga popratiti kakao mlekom ili kafom.
• Za poslasticu mesoždera, probajte sukakiju: pelete od mlevenog mesa ili pečene na žaru i prelivene ljuskama čili paprike ili kuvane u sosu od paradajza i kima (u stilu Smirne).
• Za obrok kasno uveče (ili rano ujutro) probajte patsas (supa od tripica).
• Morski plodovi: gemista kalamarakia (punjene lignje), midopilafo (pirinač sa dagnjama) ili midia saganaki (dagnje u paradajz sosu).

Bezbednost

Rizici za posetioce ovog grada su: