Jump to content

Wp/rsk/Мона Лиза

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Мона Лиза
Мона Лиза
Мона Лиза диґитално ретушована же би ше зменшали ефекти стареня. Нєретушовани малюнок цмейши
Уметнїк Леонардо да Винчи
Рок 1517.
Рух ренесанса
Технїка олєй на топольовей дещички
Димензиї 77 × 53 cm
Место Музей Лувр

Мона Лиза лєбо Дьоконда (итал. Monna Lisa, La Gioconda, фр. La Joconde) то славне ремек-дїло ренесансного маляра Леонарда да Винчия. Виробена є з олєйову технїку на топольовей древеней плочи. Представя портрет младей фирентинскей дами, Лизи дел Дьокондо.

Нєшка портрет Мона Лизи виложени у Музею Лувр, у Паризу.

История

Леонардо пред шмерцу предал тот малюнок кральови Франсои I, хтори го виложел у дворцу Амбоаз. Познєйше тот малюнок преселєни до дворцу Фонтенбло, а конєчно до Версаю, до збирки Луя XIV.

По Французкей револуциї малюнок премесцени до Лувру. Наполеон Бонапарта го виложел до своєй спальнї, алє по його пораженю, малюнок врацени до Лувру.

Винченцо Перудя 21. авґуста 1911. украднул тот малюнок и винєсол го так же го скрил под мантилом. Намира му була же би Мона Лизу врацел „дому“ до Италиї. Скривал ю у муре своєй хижи. Тота крадза виволала вельки скандал у Паризу, а французка влада одпущела директора музею. На месту дзе викладана Мона Лиза, музей викладал дїла инспировани з Леонардовим ремек-дїлом.

Перудя 1913. року пробовал предац Мона Лизу у Фиренци. У провадзацим писму наведол же ма намиру врациц тоту слику до Италиї, а же за свойо трошки обчекує 500.000 лири надополнєня. Кед полиция конфисковала тот малюнок, часц явносци вимагал же би вон остал у Италиї, док влада була за врацанє малюнка музею Лувр. По викладаню у Риму, Милану и Фиренци, Мона Лиза з вельку помпу врацена до Французкей. Перудя достал благу кару од седем мешацох гарешту, познати малюнок з тоту аферу постал ище познатши.

По вибиваню Другей шветовей войни, кустосове Лувра скрили Мона Лизу 1940. року зоз страхом же би ю нємецки нацисти могли присвоїц за музей хтори Герман Ґеринґ плановал отвориц у Линцу. Малюнок ознова явно виложени 1947. року.

Двараз вандали нападали тото уметнїцке дїло 1956. року. Першираз квашнїна чежко очкодовала долню часц малюнка. У другей нагоди нападач з каменьом розбил защитне скло и очкодовал мали фраґмент Мона Лизи. Од тей хвильки є защицена за специялним блиндираним склом. Мона Лиза викладана у ЗАД 1963. року у Вашинґтону и Нюйорку. То бул резултат закладаня Жаклини Кенеди, супруги предсидателя ЗАД, хтора по походзеню Французкиня, при французкей влади. Тот портрет теди видзело коло 1,6 милиони людзох.

Дзешец роки познєйше, малюнок викладани у Токию и у Москви.

У Швайцарскей 2012. року представени малюнок за хтори ше твердзи же є першобутна верзия Мона Лизи.

Подоба Мона Лизи

Ище од Дьордя Вазария, сучаснїка и автора биоґрафийох уметнїкох зоз 16. вику, твердзи ше же то портрет Лизи дел Дьокондо. Сами портрет анї нє датовани, анї нє подписани. Вазари твердзи же Леонардо у рокох 1500-1506, по своїм врацаню до Фиренци, намальовал портрет Лизи дел Дьокондо, трецей супруги фирентинского тарґовца з гадвабом, Франческа дел Дьоконда. Тиж, твердзи же тот портрет нє закончел анї после 4 рокох роботи, та є и нєшка нєдокончени. Прето Леонардо нє дал тоту слику тому цо ю наручел, Франческови дел Дьокондови, алє ю затримал.

Вазари спомина мено Мона Лиза (Мона – скрацене од Мадона, у значеню „жена“).

З часом ше зявели нови теориї хтори твердзели же у подоби Мона Лизи представена даєдна друга жена того часу (Изабела од Араґона и Напуля, Чечилия Ґалерани...), безменнована идеализована жена, Леонардова мац, а можебуц и сама Леонардова подоба.

Дилеми о идентиту Мона Лизи закончени 14. януара 2008, кед тим виглєдовачох з Универзитету у Гайденберґу обявел одкрице датованих призначкох на марґинох кнїжки з октобра 1503. хтори потвердзую першобутну предпоставку, же Лиза де Дьокондо була Леонардов модел.

Опис

Димензиї малюнка 76,8 × 53 cm, и на основи того то малюнок малих димензийох. Настала у периодзе од 1504. по лєто 1505.

Леонардо похасновал пирамидални розпорядок елеменатох котри малюнку дава чувство мира. Єй перши, шия, твар и руке ошвицени зоз шветлосцу истого интензитету. Мона Лиза шедзи випросцена зоз положенима руками и прето є резервована ґу припатрачови. Єй попатрунок дава илузию нємей комуникациї. Общи упечаток же приказана мистериозна идеализована жена, блїзка и далєка у исти час.

Як и у велїх своїх дїлох, Леонардо и на тим портрету применєл технїку сфумата, як у позадини, так и у детальох на твари. На тот способ фурми поставаю замолгавени. Леонардо Мона Лизу мальовал зоз двох розличних перспективох, єдну за позадину, а другу за фиґуру. Тото нє постава такой очиглядне за припатрача и представя ефект нєсподзиваня.

Мона Лиза єден спомедзи перших портретох котри подобу приказує у имаґинарном пейзажу. Модел ше вироятнє находзи на тераси. У молговитим пейзажу видно кривулькаву драгу, мост и гори.

Леонардо кед мальовал руки и твар хасновал фарби розличного хемийного составу. Фарба рукох ше з часом лєпше отримала, док фарби твари страцели колорит, а їх ниянси постали скоро цалком валерски.

На перши попатрунок, Мона Лиза нє ма оберва. Думало ше же то могло буц часц идеала красоти ренесансней жени. Анализи самого платна одкрили же оберва мальовани, алє з часом виблядли.

У Мона Лизових очох обачени скрити символи.

Критика и интерпретациї

Критичарe уметносци досц часто даваю погришни интерпретациї уметнїцких дїлох, понеже ше найвекше число нїх нїґда нє опробовали у даєдней уметносци. Прето и велї їх интерпретациї и анализи нє муша одвитовац стварносци. У случаю Мона Лизи, котру Леонардо чувал коло себе и дорабял одкеди и започал на нєй робиц, та до конца живота, найвироятнєйше мож повесц же у нєй шицки його одкрица у малярстве. Засиґурно нє слово о дїлу котре требало придац тому хто го и наручел, алє о єдним експерименталним дїлу котре инспироване у єдним портрету котри бул од нього наручени, алє котре з векшей часци створене зоз мриї. Такволани Мона Лизов „загадкови ошмих” можлїве же инспировани зоз подобним ошмихом зоз архайского греческого скулпторства котре Леонаррдови мушело буц познате зоз археолоґийних викопованьох етрурских статуох систематично робених у чаше ренесанси, а котри их имитовали од Грекох. Тиж и факт и доказане зоз рижнима анализами конзерваторох же велї реставрациї котри зробени у длугим периодзе од єй наставаня, допринєсли же би даєдни пасма лазура (ценки пасма фарби з котрима маляре ренесанси докончовали свойо дїла) подполно щезли зоз поверхносци малюнка. То ше можебуц случело зоз обервами котри практично нє постоя.

Музей Лувр у своїх публикацийох тиж често доприношел стваряню леґенди о Мона Лизовей мистичносци, же би ю цо векше число нащивительох пришло видзиц. То тиж викомпликовало роботу историчаром уметносци котри ше як науковци намагаю цо можлївше обєктивно анализовац кажде уметнїцке дїло.

Референци

  1. „The Mona Lisa's Twin Painting Discovered”. All Things Considered. 2. 2. 2012. National Public Radio. „The original Mona Lisa in the Louvre is difficult to see — it's covered with layers of varnish, which has darkened over the decades and the centuries, and even cracked', Bailey says”
  2. „Theft of the Mona Lisa”. Treasures of the World. PBS. „time has aged and darkened her complexion.”
  3. Sassoon, Donald (2001). Mona Lisa: The History of the World's Most Famous Painting. HarperCollins. стр. 10. ISBN 978-0-00-710614-1. „It is actually quite dirty, partly due to age and partly to the darkening of a varnish applied in the sixteenth century.”
  4. „The Theft That Made Mona Lisa a Masterpiece”. All Things Considered. 30. 7. 2011. NPR.
  5. Откривена „оригинална“ Мона Лиза (Б92, 28. септембар 2012),
  6. Леонардо да Винчи: Да ли је италијански мајстор насликао две Мона Лизе (Б92, 18. октобар 2019)
  7. Ђорић, Дејан (15. 12. 2019). „Поглед искоса: Како је теза српског сликара о Монализи одјекнула у свету”. Вечерње новости.
  8. Mona Lisa painting 'contains hidden code', (језик: енглески) The Telegraph, 17. 3. 2011
  9. Да Винчијев код се крије у оку Мона Лизе, „Вечерње новости“, 13. децембар 2010.

Литература

  • Bohm-Duchen, Monica (2001). The private life of a masterpiece. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-23378-2.
  • Chiesa, Angela Ottino della (1967). The Complete Paintings of Leonardo da Vinci. Penguin Classics of World Art. London, England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008649-2.
  • Kemp, Martin (2019). Leonardo da Vinci: The 100 Milestones. New York City, New York: Sterling. ISBN 978-1-4549-304-26.
  • Marani, Pietro C. (2003) [2000]. Leonardo da Vinci: The Complete Paintings. New York City, New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-3581-5.
  • Woods-Marsden, Joanna (2001). Portrait of the Lady, 1430–1520. Ур.: Brown, David Alan. Virtue & Beauty. London: Princeton University Press. стр. 64—87. ISBN 978-0-691-09057-3.
  • Zöllner, Frank (2015). Leonardo (2nd вид.). Cologne, Germany: Taschen. ISBN 978-3-8365-0215-3.
  • Zöllner, Frank (2019). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings and Drawings (Anniversary вид.). Cologne, Germany: Taschen. ISBN 978-3-8365-7625-3.

Вонкашнї вязи