Wy/sr/Evropa

Evropa je jedan od sedam kontinenata koji je više kulturno i politički nego geografski izdvojen od Azije, što dovodi do različitih pogleda o granicama Evrope. Fizički i geološki, Evropa je potkontinent ili veliko poluostrvo koje čine zapadni deo Evroazije.

Granice Evrope određuju Atlantski okean na zapadu, Severni ledeni okean na severu, Sredozemno more na jugu i Kavkaz, Kumo-manička udolina i Crno more na jugoistoku. Istočne granice Evrope nisu jasno određene, ali se tradicionalno vrši podela duž planine i reke Ural i Kaspijskog jezera.

Evropa je na pretposlednjem mestu u pogledu površine, zauzimajući oko 10,390,000 km² ili 2% površine Zemlje. Što se tiče broja stanovnika, ona je na trećem mestu (Azija i Afrika su veće) sa populacijom od oko 710,000,000 stanovnika ili oko 11% svetskog stanovništva.

Evropske zemlje primaju višeo od 480 miliona međunarodnih posetilaca godišnje, što je više od polovine udela u svetskom turizmu, takođe, 7 od 10 najposećenijih država se nalaze upravo u Evropi. Lako je videti zašto — veoma dobro sačuvano istorijsko nasleđe, slobodne granice, sigurnost i efikasna infrastruktura čine posetu Evropi nalik povetarcu i retko ćete morati da putujete više od par sati pre nego li se upustite u nove kulture i frazeološke rečnike. Iako je Evropa drugi najmanji kontinent na svetu, postoje ogromne razlike između kulturâ i načina života u zemljama.

Regioni

Regioni Evropa

Balkan (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Hrvatska, Crna Gora) Balkan ima jedinstvenu, ali često turbulentnu istoriju i prelepu prirodu, šarmantne multikulturalne gradove, impresivne manastire, velike planine sa divnim šumama.

Pribaltičke zemlje (Estonija, Letonija, Litvanija) Tri fascinantne države sa velikim i divnim plažama i dugačkom obalom, srednjevekovnim gradovima i lepim prirodnim pejzažima. Estonija ima jezične i kulturne veze sa Finskom.

Beneluks (Belgija, Luksemburg, Nizozemska) Ove ravne zemlje imaju dosta toga da ponude turistima. Nizozemska je poznata po siru, lalama i vetrenjačama i po liberalnim stavovima i slikarima. Belgija je trojezična zemlja sa prelepim istorijskim mestima koja se graniči sa Luksemburgom, na brdima Ardena.

Britansko ostrvlje (Ujedinjeno kraljevstvo, Irska) Britanija je svojevrsni krpež kultura, kako domaćih, tako i stranih, imajući fascinantnu istoriju i dinamičnu modernu kulturu, od koje su obe veoma uticajne u širem svetu. Irska je zemlja kotrljajuća brda i ima karakteristične običaje, tradiciju i folklor.

Kavkaz (Azerbejdžan, Jermenija, Gruzija) Kavkaz je planinski venac koji leži između Crnog mora i Kaspijskog jezera, koji se smatra za prirodnu granicu Evrope i Azije. Kavkaz je topao, prijateljski nastrojen i uglavnom siguran za putnike. Postoje neverovatno različiti pejzaži i veliko bogatstvo starih crkava, manastira i katedrala.

Središnja Evropa (Austrija, Lihtenštajn, Nemačka, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Češka, Švajcarska) Smeštena između istoka i zapada, Središnja Evropa je region gde se germanske kulture susreću sa slovenskim kulturama. Dom je nebrojivih istorijskih gradova, vilinskih dvoraca, piva, šuma, neiskvarenog zemljišta i mnoštvo velikih venaca, uključujući i Alpe

Francuska і Monako Francuska je najpopularnije turističko odredište na svetu i geografski je jedno od najrazličitijih krajeva Evrope. Neke od najposećenijih odredišta su Pariz, Francuska Rivijera, plaže na Atlanskom okeanu, odmorišta na Alpima, dvorci u dolinama Loare, Bretanja, Normandija i Dordonja. Ona je takođe poznata po hrani (naročito vinima i sirevima), istoriji, kulturi i modi.

Istočno Sredozemlje (Grčka, Kipar, Turska) Brojeći najviše časova Sunca, Istočno Sredozemlje je raj za obožavatelje mora, žurki, ali i kulture.

Zapadno Sredozemlje (Andora, Gibraltar, Španija, Portugalija) Iberske zemlje su dobre odrednice zbog njihovih bogatih i jedinstvenih kultura, živopisnih gradova, divnih predela i prijateljskih stanovnika.

Središnje Sredozemlje (Italija, Vatikan, Malta, San Marino) Rim, Firenca, Venecija i Piza su samo par od mnogih odredišta u Italiji. Ona ima više istorije i kulture u jednoj državi nego mnoge druge kombinovane.

Istočna Evropa (Belorusija, Rusija, Ukrajina) Rusija je država velikih, nenaseljenih prostranstava koje se prostiru skroz do Tihog okeana. Ukrajina je različita zemlja koja ima mnogo toga da ponudi, od plaža na Crnom moru do lepih gradova Odese, Lavova i Kijeva. Severno leži Belorusija, koju mnogi zovu »Poslednjom diktaturom Evrope«.

Skandinavija (Danska, Island, Norveška, Finska, Švedska) Spektakularni pejzaži planina, jezera, glečera, gejzira, vodopada, vulkana i fjordova. Finska je kulturno različita jer ima jezik koji nije sličan ostalim skandinavskim jezicima

Gradovi

• Amsterdam — kanali, Rembrant, hašiš i barovi, epicentar društveno-liberalnih stavova
• Barselona — Gaudijev višenarodni dom na Sredozemlju
• Berlin — glavni grad Nemačke od 1990, bio je podeljen silom 45 godina tokom Hladnog rata i izašao je kao međunarodni kulturalni centar i područje visokog razvoja
• Istanbul — spojnica dva kontinenta, Evrope i Azije i jedini veći grad koji se nalazi na dva kontinenta
• London — zaista višenarodan glavni grad Ujedinjenog Kraljevstva
• Moskva — najveći evropski grad poznat po svojem noćnom životu i Kremlju
• Pariz — glavni grad romantike (a i Francuske) na obalama Sene, poznat po svojim parkovima i Ajfelovom tornju
• Prag — magičan grad poznat po mostovima preko reke Vltave
• Rim — večni grad na sedam brežuljaka i 2,700 godina prošlosti

Razumevanje

Države

Evropa je kontinent mnogo veoma različitih država. Neke od tih država su u sporom i bolnom procesu priključenja u Evropsku Uniju.

Ne koriste sve države EU evro (€), jedinstvenu valutu Evropske Unije (vidite Kupovina), dok su i par zemalja van EU usvojile evro. Većina, ali ne sve države Evropske Unije i par država van nje su se priključile Šengen zoni, koja je ukinula pogranične kontrole između njih (vidite Kroz Evropu).

Država	Simbol	Valuta	Član EU od	Šengen sproveden	Vremenska zona³	Eurail	InterRail
Albanija	AL, .al	ALL	n	n	SEV	n	n
Andora	AND, .ad	EUR	n	n⁵	SEV	n	n
Austrija	A, .at	EUR	1995	d	SEV	d	d
Belorusija	BY, .by	BYR	n	n	IEV	n	n
Belgija	B, .be	EUR	1958	d	SEV	d	d
Bosna i Hercegovina	BIH, .ba	BAM	n	n	SEV	n	d
Bugarska	BG, .bg	BGN	2007	n	IEV	d	d
Crna Gora	MNE, .me	EUR	n¹	n	SEV	n⁶	d
Češka	CZ, .cz	CZK	2004	d	SEV	d	d
Danska	DK, .dk	DKK	1973	d	SEV	d	d
Estonija	EST, .ee	EUR	2004	d	IEV	n	n
Finska	FIN, .fi	EUR	1995	d	IEV	d	d
Francuska	F, .fr	EUR	1958	d	SEV	d	d
Grčka	GR, .gr	EUR	1981	d	IEV	d	d
Hrvatska	HR, .hr	HRK	n¹	n	SEV	d	d
Island	IS, .is	ISK	n	d	ZEV	n	n
Italija	I, .it	EUR	1958	d	SEV	d	d
Irska	IRL, .ie	EUR	1973	n	ZEV	d	d
Jermenija	ARM, .am	AMD	n	n	+4	n
Kipar	CY, .cy	EUR	2004	n	SEV	n	n
Letonija	LV, .lv	LVL	2004	d	IEV	n	n
Lihtenštajn	FL, .li	CHF	n	d	SEV	n	n
Litvanija	LT, .lt	LTL	2004	d	IEV	n	n
Luksemburg	L, .lu	EUR	1958	d	SEV	d	d
Mađarska	H, .hu	HUF	2004	d	SEV	d	d
Makedonija	MK, .mk	MKD	n¹	n	SEV	n	d
Malta	M, .mt	EUR	2004	d	SEV	n	n
Moldavija	MD, .md}-	MDL	n	n	IEV	n	n
Monako	MC, .mc	EUR	n	n⁵	SEV	n	n
Nemačka	D, .de	EUR	1958	d	SEV	d	d
Nizozemska	NL, .nl	EUR	1958	d	SEV	d	d
Norveška	N, .no	NOK	n	d	SEV	d	d
Poljska	PL, .pl	PLN	2004	d	SEV	n⁶	d
Portugalija	P, .pt	EUR	1986	d	ZEV	d	d
Rumunija	RO, .ro	RON	2007	n	IEV	d	d
Rusija	RU, .ru (.рф)	RUB	n	n	MSK⁴	n	n
San Marino	RSM, .sm	EUR	n	n⁵	SEV	n	n
Slovačka	SK, .sk	EUR	2004	d	SEV	n	d
Slovenija	SLO, .si	EUR	2004	d	SEV	d	d
Srbija	SRB, .rs (.срб)	RSD²	n¹	n	SEV	n⁶	d
Švajcarska	CH, .ch	CHF	n	d	SEV	d	d
Švedska	S, .se	SEK	1995	d	SEV	d	d
Španija	E, .es	EUR	1986	d	SEV	d	d
Turska	TR, .tr	TRY	n¹	n	IEV	n	d
Ujedinjeno Kraljevstvo	GB, .uk	GBP	1973	n	ZEV	n	d
Ukrajina	UA, .ua (.укр)	UAH	n	n	IEV	n	n
Vatikan	V, .va	EUR	n	n⁵	SEV	n
¹ — Zvanični kandidati za ulazak u Evropsku Uniju ² — Na Kosovu se uglavnom koristi Evro ³ — Zimsko vreme. Tokom leta je u svim državama sem Islanda (i Rusije⁴) sat pomeren za sat unapred ⁴ — Rusija ima više vremenskih zona i standardno vreme je letnje vreme ⁵ — Nisu u Šengen zoni, ali se ljudima iz Šengen zone dozvoljava ulazak ⁶ — Kroz te zemlje se može proći EuRail prolaznicom, ali ne glavnom linijom

Sporazumevanje

Znanje engleskog jezika varira širom kontinenta, ali, uglavnom je činjenica da, što ste severnije, to će vas više ljudi razumeti, dok, na jugu Evrope nećete uvek imati sreće, naročito van većih gradova. U državama Beneluksa i Skandinaviji, skoro svi stanovnici znaju engleski manje ili više. Takođe, na područjima gde se govori nemački imate veće šanse za sporazumevanje na engleskom. Znanje nekog od romanskih jezik će vam verovatno pomoći u Portugaliji, Španiji, Francuskoj, Italiji i Rumuniji. Slično, na područjima gde se govore slovenski jezici, će vam pomoći znanje nekog od slovenskih jezika iste grupe (npr. zapadnoslovenski) ili ruskog, koji je najgovoreniji slovenski jezik.

Ako vam treba pomoć, tražite nekog ko je mlađi od 40 godina na Zapadu, a mlađi od 30 godina na Istoku Evrope, jer vam to umnogome povećava šanse da sretnete ljude koji pričaju engleski. U Skandinaviji, skoro svi znaju engleski, bez obzira na to koliko godina imaju, a slična je situacija i u Nemačkoj i Nizozemskoj. Kao alternativa mogu biti osoblje hotela, čak i ako ne ostajete u njihovom hotelu, naročito u područjima gde malo ljudi priča engleski. Unajmljivanje turističkog vodiča takođe će pomoći da savladate jezičku barijeru.

Srpski, tj. srpsko-hrvatski jezik će uglavnom razumeti delimično samo govornici drugih južnoslovenskih jezika (npr. makedonski), dok će sporazumevanje sa govornicima drugih slovenskih jezika biti teže, naročito sporazumevanje sa govornicima ruskog. Srpski jezik je uglavnom potpuna nepoznanica u zemljama zapadne Evrope.

Za često korišćene fraze i izraze u stranim jezicima, pogledajte stranicu Razgovornici.

Šta piti

Evropljani generalno imaju liberalne stavove prema konzumiranju alkohola, sa izuzetkom Skandinavije (sem Danske). U većini evropskih država, ljudi mlađi od 16 ili 18 godina ne smeju piti, ali često postoj različitosti između granice pijenja piva i žestokih pića. Uglavnom, pijenje u javnosti je i legalno, a i česta pojava po toplom vremenu, a policija će vas verovatnije poslati kući nego vam naplatiti kaznu. Osim na Britanskom Ostrvlju, noćni klubovi retko rade posle ponoći.

Ostati zdrav

Ne postoje specijalne predostrožnosti za sigurnost zdravlja u Evropi, jer većina restorana u Evropskoj uniji imaju visoke higijenske standarde, i u većini zemalja, česmovača je sigurna po zdravlje. Međutim, za preciznije detalje o ovim stvarima za pojedinačne zemlje, kao i o generalnim informacijama o akutnom staranju, farmaceutskim regulacijama, zubarskim standardima itd., pogledajte odeljak »Ostati siguran« ili »Ostati zdrav« u članku o željenoj zemlji.

Građani Evropske Unije ili Evropske Ekonomske Zajednice bi trebalo da se prijave ili da ponesu besplatnu Evropsku Karticu Zdravstvenog Osiguranja (EHIC), koja vam daje pristup državnom zdravstvu u Evropskoj Uniji i Norveškoj, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Zapamtite, ipak, da EHIC nije jednaka putnom osiguranju, da ne pokriva privatnog zdravstva, spašavanja na planini ili vraćanja u matičnu zemlju. Takođe ne dozvoljava da odete u neku drugu zemlju samo da bi ste dobili adekvatnu negu.

Ako niste građanin EU/EEZ, nemojte da zaboravite da kupite putnu polisu osiguranja, dok neke države omogućuju besplatnu akutnu negu za strance, svaki tretmani i vraćanje u zemlju se smatraju vašom odgovornošću, a neke države će od vas očekivati da platite sve sami.

Komunikacije

Hitni slučajevi

Za hitne slučajeve, pozovite 112 u bilo kojoj članici Evropske unije, a i u većini ostalih država taj broj funkcioniše, čak i ako nije primarni broj za hitne slučajeve. 112 se može pozvati preko bilo kog GSM mobilnog telefona, pa čak i onih koji su zaključani, ili nemaju SIM karticu instaliranu.

Neke države, poput San Marina, Albanije, Norveške i Belorusije nemaju jedinstvene brojeve za hitne slučajeve, već se svako odeljenje (policija, hitna pomoć, vatrogasci spasioci itd.) zove na drugojači broj.