Wq/sh/Prvoslav Vujčić

Prvoslav Vujčić

Prvoslav Vujčić, srpski književnik.

Citati

Mi u dijaspori najbolje znamo da gde nema jezika, nema ni nacionalnog pamćenja. (2004)

Dijaspora je preslikana otadžbina u ogledalu. Sve naše podele, bilo političke, bilo literarne, osećaju se i u rasejanju. (2004)

Imajući u vidu naša zbivanja, mnogi su skloni da poveruju kako srpski narod ima problem sa metabolizmom. Istina je da je od 1945. naš metabolizam iskušavan i silovan, ali je daleko od toga da je uništen. (2004)

Ustajanje na levu nogu je privilegija nezahvalnih vlasnika desne noge, jer se nijednog jutra nisu upitali koliko ljudi svake noći sanja o radosti ustajanja na bilo koju nogu. (2013)

Rekli su o Vujčiću

Prvoslav je moj pesnički sin. (1975)

– Desanka Maksimović (književnik)

Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka srpska poezija je negde između ulice i života na njoj, zatvora i zabrana, imala autentičnog pank pesnika. Ovo je pesništvo srpskog pesnika koje će biti mnogima izazov, naročito mlađim generacijama. Prvoslav Vujčić je važan pesnik srpskog jezika i možda je među tri najvažnija aktivna rudara, kopača kroz rečnik jezika Srba. Ono u šta on dira, malo ko sme i da pogleda. (2005)

– Radovan Gajić (književni kritičar)

Prvoslav Vujčić ne peva. On je duboko zaronjen u turobnosti sveta i svet je duboko u njemu. On bljuje žestoku vatru istine. (2005)

– Dragomir Brajković (književnik)

Posle slušanja čarobne Vujčićeve poezije, ja više ne umem i ne mogu da pišem poeziju. (2005)

– Milovan Vitezović (književnik)

Prvoslav Vujčić je jedan od najistaknutijih i najznačajnijih pesnika srpske dijaspore. (2005)

– Miodrag Jakšić (književnik)

Vujčićevo stvaralaštvo je začetak novog i modernog poetskog stila, osvežavajućeg i jedinstvenog u srpskoj poeziji. (2005)

– Svetislav Savić (književnik)

Treba primetiti da se kod Vujčića uočava i jedna, rekao bih, nova vrsta rodoljubive poezije, tako različite od one Jakšićevog tipa I ovaj kamen zemlje Srbije..., poezije koja se protivi svakom obliku mondijalizma, svakom obliku nepravde i velikih svetskih prevara, čemu smo svedoci. (2005)

– Živko Cerović (književni kritičar)

Prvoslavljevi Povratnici su iskreni, rane u njima su krvave i stvarne. Vujčić je zaista pohodio „naš grad” s plamenom u srcu, s teškim oružjem u grudima i sa Časnim krstom na leđima. On je istinski umetnik, a umjetnost jeste krst, umjetnost jeste kazna za umetnika, ali i poklon čovečanstvu. (2009)

– protojerej-stavrofor Vasilije Tomić (književnik)

Poezija je kao vino, neko voli suvo i oporo, neko voli s više buketa. Nema opštih pravila. Tako i ja znam šta volim. Volim poeziju Prvoslava Vujčića. U njoj vidim nešto obavezujuće, nešto vapijuće. Svako od nas može da se identifikuje s vapajem njegovim. Prvoslavljev plamen sa ognjišta spaja se s plamenom pakla - na jednom pucketaju suve grančice, a na drugom naše kosti. U njegovim pesmama uporedo idu invalidska kolica i dečja kolevka. U Povratnicima postoji fantastičan kontinuitet teme i tona koji se retko nalazi u zbirkama pesama. Prvoslav Vujčić je stvaralac koji vrhunskom poezijom obeležava epohu u kojoj živimo. (2009)

– protojerej Ljubomir Rajić (književni kritičar)

Dobro je što u ovo uspavano vreme postoje knjige koje silovito bude naše misli i osećanja. Veoma je važno što smo dobili jednu ćiriličnu knjigu koja će zauzeti vidno mesto u novoj biblioteci Srpske pravoslavne eparhije kanadske i u srpskim kućama. (2009)

– Katarina Kostić (književni kritičar)