Wp/rsk/Пипинє
| Пипинє | |
|---|---|
| |
| Царство | Plantae |
| Дивизия | Magnoliophyta |
| Класа | Magnoliopsida |
| Шор | Papaverales |
| Фамелия | Papaveraceae |
| Род | Papaver |
| Файта | P. rhoeas |
| Биномне мено | |
Papaver rhoeas
L. | |
Опис[edit | edit source]
Пипинє (дзиви мак) або лат. Papaver rhoeas то єднорочна, ридше дворочна лїсцаста рошлїна зоз фамелиї макох (Papaveraceae).
Стеблочка вертикални, єдноставни або слабо розконарени и прекрити зоз мохотками, а лїсца вайцасти, шивожелєни и прекрити зоз вистирченима, оштрима мохотками. Квитки вельки (пречнїк до 10 cm), обачлїви, на длугоких стебелкох на долу нагнути, цмочервени, блядочервени або ридше билей фарби. Венчиково лїсточка єст штири и барз су нїжни, ценки и часто су при сподку цмейши. Плод то главка лабдастей форми виполнєта зоз вельочисленим, дробним, белавошивим, нашеньом у форми пасулї.
Кед є швижа тота рошлїна отровна, алє прето сухи квитки и дозрети нашеня, кед ше конзумую у нормалних количествох, нє можу почкодзиц. У себе ма безопасни алкалоиди за розлику од другей файти маку (Papaver somniferum), котри богати зоз морфином и другима опиюмскима алкалоидами. Попри алкалоидох у себе ма ище и червену фарбу, орґански кващнїни, горки субстанциї, танини, крохмаль, а найлїковитша материя у пипиню то сок котри ше находзи у квиткох.
Лїковити свойства[edit | edit source]
При сушеню венчикових лїсточкох (лєм тота часц квитка ше хаснує) нє треба их пребарз дотикац прето же теди траца свойо лїковити прикмети и меняю фарбу, односно побелавя. Од нїх ше правя сирупи и чаї, а хасную ше и за фарбенє вина, палєнки и других напойох. Нашеня ше, окрем за лїченє, хасную и як присмачки за посипованє по печиву и колачох котрим даваю приємни пах и смак. Главки ше обераю аж кед нашенє подполно дозрете.
Пипинє ше хаснує углавним у народней медицини за лїченє хороти и почежкосци орґанох за диханє, жалудка и душевних хоротох. Чаї и сирупи на бази тей рошлїни змирюю кашель, помагаю при викашльованю, при прехлади и запалєню гарла, мандульох и плюцох, хронїчного бронхитиса и астми. Венчиково лїсточка злєпшую претровйованє, змирюю корчи и болї у жалудку, а вєдно зоз нашеньом су змирююци и помагаю при депресиї, неурози и нєспаню.
Литература[edit | edit source]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Вонкашнї вязи[edit | edit source]
- Comprehensive profile for Papaver rhoeas зоз вебсайту