Wp/rsk/Пипинє

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Пипинє
Пипинє
Царство Plantae
Дивизия Magnoliophyta
Класа Magnoliopsida
Шор Papaverales
Фамелия Papaveraceae
Род Papaver
Файта P. rhoeas
Биномне мено
Papaver rhoeas
L.

Опис[edit | edit source]

Пипинє (дзиви мак) або лат. Papaver rhoeas то єднорочна, ридше дворочна лїсцаста рошлїна зоз фамелиї макох (Papaveraceae).

Стеблочка вертикални, єдноставни або слабо розконарени и прекрити зоз мохотками, а лїсца вайцасти, шивожелєни и прекрити зоз вистирченима, оштрима мохотками. Квитки вельки (пречнїк до 10 cm), обачлїви, на длугоких стебелкох на долу нагнути, цмочервени, блядочервени або ридше билей фарби. Венчиково лїсточка єст штири и барз су нїжни, ценки и часто су при сподку цмейши. Плод то главка лабдастей форми виполнєта зоз вельочисленим, дробним, белавошивим, нашеньом у форми пасулї.

Пипинє и його часци, квиток, прашнїки, нашенє и лїсце

Кед є швижа тота рошлїна отровна, алє прето сухи квитки и дозрети нашеня, кед ше конзумую у нормалних количествох, нє можу почкодзиц. У себе ма безопасни алкалоиди за розлику од другей файти маку (Papaver somniferum), котри богати зоз морфином и другима опиюмскима алкалоидами. Попри алкалоидох у себе ма ище и червену фарбу, орґански кващнїни, горки субстанциї, танини, крохмаль, а найлїковитша материя у пипиню то сок котри ше находзи у квиткох.

Лїковити свойства[edit | edit source]

При сушеню венчикових лїсточкох (лєм тота часц квитка ше хаснує) нє треба их пребарз дотикац прето же теди траца свойо лїковити прикмети и меняю фарбу, односно побелавя. Од нїх ше правя сирупи и чаї, а хасную ше и за фарбенє вина, палєнки и других напойох. Нашеня ше, окрем за лїченє, хасную и як присмачки за посипованє по печиву и колачох котрим даваю приємни пах и смак. Главки ше обераю аж кед нашенє подполно дозрете.

Пипинє ше хаснує углавним у народней медицини за лїченє хороти и почежкосци орґанох за диханє, жалудка и душевних хоротох. Чаї и сирупи на бази тей рошлїни змирюю кашель, помагаю при викашльованю, при прехлади и запалєню гарла, мандульох и плюцох, хронїчного бронхитиса и астми. Венчиково лїсточка злєпшую претровйованє, змирюю корчи и болї у жалудку, а вєдно зоз нашеньом су змирююци и помагаю при депресиї, неурози и нєспаню.


Литература[edit | edit source]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Вонкашнї вязи[edit | edit source]