Wp/rsk/Париз

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Париз
Париз

фран. Paris

Айфелова турня и рика Сена
Застава
Герб
Административни податки
Држава Французка
Реґион   Паризки реґион
Жительство
Жительство

— 2023.

2.102.650
— гусцина 19.949,24 жит./км2
Аґломерация (2017) 13.024.518

Ґеоґрафски характеристики[edit | edit source]

Координати 48° 51′ 02″ С;

2° 20′ 00″ В

Часова зона UTC+1,

влєце UTC+2

Абс. висота 33 м
Поверхносц 105,40 км2
Други податки
Городоначальнїк Ан Идалґо
Поштанске число 75001-75020, 75116
Поволанкове число 1
INSEE код 75056
Веб-сајт
paris.fr


Париз (франц. Paris, лат. Lutetia) главни и найвекши варош у Французкей. Находзи ше у центру Паризкого басена, над рику Сену (La Seine). Рика го дзелї на два часци: на сиверне „Праве побрежє“ и на южне, менше, „Лїве побрежє“. Город представя политични, економски, образовни и културни штредок централизованей французкей держави, а и Европи.

Париз єден од найзначнєйших шветових варошох. У нїм шедзиска медзинародних орґанизацийох УНЕСКО, ОЕЦД и нєформалного Паризкого клуба. Зоз шветом є повязани з двома велькима аеродромами и шейсцома главнима желєзнїцкима станїцами.

У Паризу ше находза вельо знаменїтосци и туристични атракциї. Зоз историю длугоку 2 милениюми, тот варош бул место значних историйних подїйох и сходзиско уметнїкох. Прето Париз каждого року нащиви до 30 милиони туристох. Пре число туристох Париз найнащивенша шветова туристична дестинация. Тиж є познати як „Город шветлосци“.

Город ма прейґ два милиони жительох (2.102.650, преценєне 2023) а анґломерация вецей од 13 милиони (13.024.518, преценєне 2017). Тота нєпретаргнута урбана зона Париза (без сателитских населєньох) найвекша у Европскей униї.

Административни статус[edit | edit source]

Катедрала Нотр Дам
Катедрала Нотр Дам

Париз окремни департман у Французкей под числом 75 и шедзиско административного реґиону Ил-д-Франс (Île-de-France). Окрем Паризкого департмана до його составу уходза и: Есон (Essonne) число 91, Сенски верхи (Hauts-de-Seine) число 92, Сена Сен Дени (Seine-Saint-Denis) число 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) число 77, Долїна Марни (Val-de-Marne) число 94, Долїна Оази (Val-d'Oise) число 95 и Ивлен (Yvelines) число 78.

Париз подзелєни на двацец нумерично орґанизовани обласци (арондисмани). Арондисмани розпоредзени по спиралней шеми, зоз першим арондисманом у центру города.

Ґеоґрафия[edit | edit source]

Париз ше пресцера на 105,4 км². Город ма два вельки городски лєси котри го оддзелюю од предгорода: Булоньски и Венсенски. Рика Сена повязує Париз зоз нукашньосцу жеми (Бурґундия) и зоз каналом Ламанш. Блїзкосц велькей рики була причина за снованє города на тим месце и найважнєйши фактор його розвою. Векша часц города, котри ше находзи на правим побрежю, пошвецени институицийом тарґовини и финансийох, док лїве побрежє зоз Латинским квартом, котри универзитетски и квартельни центер. Острово Де ла Сите ше находзи у шерцу вароша. Ту настало перше населєнє у чаше антики. Року 1584. краль Анри III повязал менши острова и достал векшу поверхносц за вибудов. З часом острово од 8 гектари ше звекшало на 17. Мост котри повязує побрежя Сени прейґ того острова, „Нови мост“ (Pont Neuf), найстарши зачувани мост у Паризу. Дакедишнє острово лебедох (Île aux Cygnes) 1773. скапчане зоз Марсовима полями. Найвисше природне возвишенє у варошу то брег Монмартр котри високи 129 м. По верх мож висц на дротовим гайзибанчку. Ту ше находзи церква Сакре кер („Святе шерцо”).

Клима[edit | edit source]

Варош ше находзи у умереней климатскей зони. Штредня рочна температура виноши 10,8 °C, док просекове рочне количество паданьох 647 милиметри. Найцеплєйши мешац юлий зоз просеком од 18,4 °C, а найжимнєйши януар зоз 3,5 ступнї. Найвецей паданя єст у маю, а найменєй у фебруару.

История[edit | edit source]

Наставанє[edit | edit source]

Триюмфална капура
Триюмфална капура

Найвчаснєйши археолоґийни знаки стаємного людского насельованя паризкого подручя датую коло 4200. п. н. е. Предпоставя ше же Париз познейше достал мено по келтскому племену Паризи, котри населєли подручє коло рики Сени штредком 3. вика пред нову еру коло келтскей твердинї под назву Лутеция. Твердиня ше находзела на острову Де ла сите. Мено Лутеция ше першираз спомина року 53. п. н. е. у шестей кнїжки Юлия Цезара зоз циклусу De bello Gallico.

Кед ше Римянє приблїжели ґу тому населєню 52. п. н. е, Паризи спалєли Лутецию и шицки мости. Римянє завжали паризки базен 52. п. н. е. и на лївим побрежю Сени збудовали нови варош на брегу котри познєйше будзе познати як брег Святей Ґеновеви (Sainte Genevieve). Ґалско-римски город жридлово наволани „Лутеция“, алє ше назва познєйше галицовани до Лутеце. У римскей Ґалиї тот город ше волал Civitas Parisiorum, лєбо Паризия, и нє мал векшу значносц. Шлїдуюцих столїтийох ше досц преширел, прероснул до напредного города зоз форумом, палатами, купатилами, храмами, театрами и амфитеатром. Розпад Римского царства и ґерманска инвазия у пиятим столїтию, за Париз то початок периода опадованя. До 400. року Лутеце, теди уж напущени о жительства, бул скоро лєм ґарнизон утаборени у пошвидшано утвердзеним центру острова. Святителє защитнїки города то Святи Жермен (Saint Germain) и Свята Ґеновева (Sainte Geneviève), за котрих ше вери же убедзели хунского борца Атилу же би охранєл варош у 5. вику. При концу римскей окупациї город знова наволани „Париз“.

Штреднї вик[edit | edit source]

Приход Меровинґох у 5. вику означел конєц римского панованя. Року 508, Париз постал престолнїца меровинжскей держави под кральом Хлодовехом I. Под час панованя Каролинґох город вецей раз нападали Норманє. Владаре династиї Капет Париз преглашели як престолнїцу Французкей. Краль Филип II Авґуст (1165–1223) утвердзел город и збудовал палату Лувр. Теди ше на правим побрежю розвило ремеселнїцтво. Перши надкрити пияц отворени 1181. року. На початку 14. вика зоз вецей менших школох ше розвил Универзитет Сорбона. Краль Шарл V на лївим побрежю Сени подзвигнул муриска за одбрану города од Анґлийцох. Року 1370. подзвигнул мур и на правим побрежю. Под час Сторочней войни зоз Паризом од 1420. по 1436. рок пановали Анґлийци.

Париз бул католїцка твердиня под час вирских войнох у Ґранцузкей у другей половки 16. вика. У Бартоломейскей ноци 24. авґуста 1572. року тисячи французких протестантох (гуґеноти) забити у Паризу. Под час панованя Луя XIV уведзене улїчне ошвиценє, модернизоване обезпечованє води и збудовани шпиталї. Вон наредзел валянє городских мурискох и вибудов вельких городских булварох. Кральова резиденция преселєна до Версаю. Заш лєм Париз остал политични, привредни и демоґрафски центер Французкей.

Року 1789. у Паризу вибухла Французка револуция котра порихтала драгу за зруцованє монархиї и снованю французкей републики. Нови городски утвердзеня подзвигнути 1844. року на месце нєшкайшого Периферийного булевара. Длужини 39 км, 94 бастиони и 16 твердинї, то представяло найвекше утвердзенє на швеце.

У дргей половки 19. и у першей половки 20. вика у Паризу отримани шейсц Шветово вистави (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937). Тоти вистави подцагли ґлобалну културну и политичну значносц Париза. Нємецки трупи освоєли Париз 1871. року. Ушлїдзела народна побуна позната як Паризка комуна. Период од 1871. по 1914. ше означує як „Бел епоха“ (красна епоха, belle époque). Город у другей половки 19. вика дожил вельки архитектонски шременки по планох барона Османа. Цали блоки кривулькавих и узких штредньовиковних улїцох розваляни же би ше збудовали широки авениї, булевари и неокласицистични фасади котри слика нєшкайшого Париза. Теди вибудована желєзнїцка станїца Лион, будинок Опери, мост Александра III, и препознатлїви станїци метроа у стилу новей епохи.

Лєтни Олимпийски бависка отримани у Паризу 1900. и 1924. року.

Париз бул под нємецку окупацию у Другей шветовей войни од 1940. по 25. авґуст 1944.

У маю 1968. Париз бул центер студентских демонстрацийох, масовних штрайкох и нєшорох. Року 2005. нєшори вибухли у худобним имиґрантским предгороду и преширели ше до других городох Французкей.

Жительство[edit | edit source]

У старим и штреднїм вику, а и познєйше, жительство Париза преходзело през велї войни, епидемиї и периоди глади, так же ше их численосц стаґновала. Так поведзме, 1832. у епидемиї колери страдало 20.000 людзох. Аж период Индустрийней револуциї у 19. вику означел початок моцного демоґрафского розвою.

Од 1846. до 1876. число жительства ше од єдного милиона подупловало. Року 1921. у Паризу жило 2,9 милиони людзох. По нєшка ше число жительства у узшим, централним Паризу зменшало, алє ше їх число у Паризким реґиону звекшало на вецей од 9 милиони. По гусцини жительства у узшим центре, Париз медзи першима милионскима городами у швеце. По закону, у французким попису жительства нє дошлєбодзене зазберовац податки о етнїчней або релиґийней припадносци жительства. Медзитим, по податкох попису зоз 1999. року видно же 19,4% жительства родзене звонка европскей Французкей. По тим Париз мултикултурални город. Найвецей нових имиґрантох присцигує зоз Китаю и Африки. Историйно, до Паризу ше присельовали Италиянє, Євреє зоз централней Европи, Руси после Октоберскей револуциї. Єрменє, людзе зоз француїких колонийох, шпански, портуґалски и сиверноафрицки економски емиґранти од 50-их од 70-их рокох 19. вика.

Релиґиї[edit | edit source]

Лувр
Лувр

Од 80% жительства котри ше идентификовал як вирнїки, 75% припадаю католїцкей церкци. Город ма 94 католїцки општини, коло 15 греческих и русийских православних, як и єдну сербску (парохия Святого Сави у Паризу), котра ше находзи на сиверовостоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постої седем синаґоґи зоз коло 220.000 Євреями, два джамиї за 50.000 муслиманох. Даяки податки гуторя же 15% жительства Париза муслиманє. Лєм 12% християнє и 15% Єврейох активни вирнїки.

Знаменїтосци и култура Париза[edit | edit source]

Французка престолнїца ма коло стотки вредни историйни будинки, церкви, илїци, площи и парки, коло 160 музеї, 200 уметнїцки ґалериї, коло 100 театри, вецей як 650 кина и прейґ 10.000 ресторани. Стално постої богате понуканє културних подїйох, як концерти, вистави, фестивали и модни вистави. Палати Фонтенбло и Версай (обидва у предгородох) и побрежя Сени на УНЕСКО-вей лїстини шветового нашлїдства. УНЕСКО ма свойо шедзиско у Паризу.

Городска катедрала Нотр Дам вибудована у ґотским стилу медзи 1163. и 1235. Друга позната церква то базилика Сакр кер на гори Монмартр зоз 1914.

Найзначнєйши музеї у Паризу то: Музей Лувр, Музей Орсе (пошвецени є уметносци 19. вику, окреме уметносци импресионизма), Центер Жорж Помпиду (Национални музей сучасней умстносци), Музей чловека (етнолоґия и антрополоґия), Пикасов музей, Роденов музей, Паризки катакомби итд.

Мазаренова библиотека зоз 1643. найстарша явна библиотека у Французкей. Национална библиотека Французкей ше находзи на двох локацийох. Будинок „Ришелє” у другим арондисману, а кридло „Франсоа Митеран” у 13. Число кнїжкох у тей библиотеки ше преценює на 30 милиони. У Паризу постої 55 явни библиотеки.

Пре историю политики централизациї у Французкей, шицки найлєпши театри, опера и балет Французкей сконцентровани у Паризу.

Найпознатши театри то Комеди францез (Comédie-Française, основани концом 17. вика) и Театер на Єлисейских польох (Théâtre des Champs-Élysées, основани на початку 20. вика). Национална опера Париза наступа на двох локацийох. Єдна то стари будинок опери (Опера Ґарниє, по архитектови Шарлови Ґарнийови), отворена 1875, котра зоз 11.237 м2 найвекши шветови театер. У нїм наступа и балетска ґрупа Паризкей опери. Друга локация то Опера Бастиля, отворена 1989. Забавни и ревиялни програм репрезентовани у театрох як Мулен руж и Лидо.

Познати будинки, авениї, парки и кварти Париза то:

  • Монмартр - сходзиско уметнїкох и боемох.
  • Авения Єлисейски поля - найпознатша паризка авения.
  • Монпарнас - историйни кварт уметнїкох. Нєшка ту високи и контроверзни солитер.
  • Триюмфална капура - триюмфални звод хтори пошвецени французким борцом.
  • Пантеон - бувша церква, од 19. вика маузолей заслужним французким велїканом.
  • Палата инвалидох - шор репрезентативних будинкох зоз 17. вику у хторих були змесцени воєни ветеранє. Нєшка то музей и гробнїца вецей историйних особох, уключуюци Наполеона.
  • Ґран пале - велька викладбена гала зоз 1900.
  • Айфелова турня - памятнїк архитектури индустрийного часу зоз 1889.
  • Площа Конкорд - место дзе ше под час Французкей револуциї находзела ґильотина. Нєшка у штредку площи єгипетски обелиск зоз Луксору.
  • Парк Тилєриє - историйни парк при палати Лувр.
  • Латински кварт - сходзиско универзитетскей омладини, професорох и интелектуалцох.
  • Теметов Пер Лашез - ту поховани велї визначни особи (Балзак, Шопен, Оскар Вайлд, Едит Пияф, Марийа Калас, Джим Морисон...)
  • Дефанс - модерни кварт сучасней архитектури французких институцийох.

Образованє[edit | edit source]

Паризка реґия ма 17 явни универзитети на хторих єст 359.749 студентох (податок зоз 2005). То найвекша концентрация студентох у Европи. Вельки школи и приватни универзитети образую ище 240.778 студентох. Универзитет у Паризу (Сорбона) основал Робер де Сорбон 1257. року як заєднїцу школох котри исновали на лївим побрежю Сени у Латинским кварту. Тоти школи уж мали европску репутацию, а преподаваня були на латинским язику.

У 19. вику, на Сорбони ше учело: право, наука, медицина, фармацеутика, литература и теолоґия.

После Студентских нєшорох 1968. єдинствени универзитет подзелєни на 13 часци (Париз I по Париз XIII). Року 1991. основани ищє 4 универзитети у предгородох (вкупно 17).

Привреда[edit | edit source]

Париз найзначнєйши привредни центер Французкей. Паризки реґион витворює вецей од штварцини националней продукциї жеми. БДП 2005. бул 478,7 милиярди евра. Город познати по продукциї луксузней роби, високей моди и прикраскох. Други значни индустрийни конари то хемийна, машинска и индустрия електричних апаратох.

Скоро шицки значни французки банки и финансийни институциї маю свойо шедзиско у Паризу. Город єден од найзначнєйших финансийних и тарґовацких центрох Европи. Такому положеню Париза доприноши єдна од наймоцнєйших аґроиндустрийох у Европи. У Французкей економскей политики улога держави традицийно моцна. Ключни сектори, окреме сектор енерґиї, под державним монополом.

У туризме и провадзацих активносцох заняте 6,2% роботно активного жительства Париза. Року 2006. город нащивело 27 милиони туристох, од того 17 милиони странцох.

Париз реґия Европи зоз найвисшим стандардом живота. Нєзанятосц основни проблем од початку 1990-их. Од теди Париз страцел коло 250.000 роботни места.

Транспорт[edit | edit source]

Як медзинародни дїловни, тарґовински и туристични центер, Париз ма розвиту транспортну мрежу авто-драгох, швидких драгох и два вельки аеродроми.

Городски превоз уключує 654 автобусни линиї, метро, 3 линиї трамвайох, пригородску желєзнїцу и приватнїкох хтори обслужую 1.070 побочни автобусни линиї.

Паризки метро ма 380 станїци и 16 линиї (14 главни и два побочни). Длужина шинох 221.6 км. Понеже розстоянє медзи станїцами кратке, од 1960-их уведзена система 5 експресни линиї ґу оддалєним предгородом зоз меном РЕР. Париз ма и 4 линиї лєгкей желєзнїци.

Париз главни центер националней системи желєзнїцох. У городзе постої 6 желєзнїцки станїци: Сивер (Gare du Nord), Монпарнас (Gare Montparnasse), Восток (Gare de l'Est), Лион (Gare de Lyon), Австерлиц (Gare d'Austerlitz) и Сен Лазар (Gare Saint-Lazare). Постоя три типи желєзнїцких линийох: линиї велькей швидкосци (ТҐВ), линиї нормалних швидкосцох и пригородска желєзнїца.

Од юлия 2007. город Париз понука гражданом и туристом систему вименьованя бициґлох за воженє по городу (Велиб). За тоту наменку одредзене 750 станїци зоз коло 10.000 бициґлами. Два вельки паризки аеродроми то Орли (южно од города) и Шарл де Ґол при месце Роаси. Постої и вельо менши аеродром у Бовеу, коло 70 km сиверно од вароша. Штварти аеродром, Ле Бурже, служи лєм за дїловни авиони и сайми авияциї. Город ма 3 главни авто-драги и коло 2000 км маґистрални драги.

Култура[edit | edit source]

Медиї[edit | edit source]

Главни медийни хижи Французкей концентровани у Паризу. То: видавательна хижа „Le Figaro“, медийни компаниї „Vivendi Universal“, „Groupe Lagardère“ и „Groupe TF1“. Найважнєйши дньово новини то Ле Фиґаро („Le Figaro“), Ле Монд („Le Monde“) и Либерасион („Libération“).

Спорт[edit | edit source]

Главни спортски клуби у Паризу то фодбалски клуб Пари Сен Жермен, кошаркашски Расинґ и раґби клуб Стад Франсе Пари. Стад де Франс найвекши городски стадион. Вибудовани є за Шветове першенство у фодбалу 1998. и ма 80.000 места. Хаснує ше за фодбалски и раґби змаганя, як и за атлетику.

У Паризу два раз отримани Лєтни олимпийски бависка (1900. и 1924) и два Шветово першенства у фодбалу (1938. и 1998).

Каждей сезони бициґлистичне обегованє Тур де Франс ма иншаку маршуту, алє ше закончуюца етапа вше вожи у Паризу. Од 1975. циль на авениї Єлисейских польох.

Отворене першенство Французкей у тенису ше каждого року бави на червеней глїни стадиона Ролан Ґарос у околїску Париза. То єден од 4 престижних „Ґренд слем” турнирох.

Партнерски городи[edit | edit source]

Од 1956. єдини партнерски город Париза то Рим. Од того датума створени и слоґан „Лєм Париз достойни Рима; лєм Рим достойни Париза” (франц. Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris итал. Solo Parigi è degna di Roma; solo Roma è degna di Parigi).