Jump to content

Wp/rsk/Палачинка

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Палачинка
Палачинки зоз прилогом

Палачинка (нєм. palatschinken , фр. crêpe, анґл. pancake) то десерт пражени на олєю або без. Вона округла, може буц ценка або грубша, а цесто за палачинки ше прави зоз мишаньом муки, млєка або води и 1—6 вайцох. Палачинка вироятно найстарша файта хлєба, позната є ширцом швета и рихта ше на рижни способи.

Палачинки ше после праженя премасцую зоз слатким або сланим полнєньом. Од слатких полнєньох ше звичайно хаснує маджун, рижни индустрийни креми, мед и подобне, а ґу тому ше можу додац и млєти орехи, кекси, овоц[1]. Од сланих полнєньох ше хаснує сир, рижни порихтани єдзеня як руска шалата, и друге. После полнєня палачинка ше закрци до фурми цилиндра або зложи на троугельнїк. По жаданю, на верх порихтаней палачинки ше кладзе и даяки други додатки, як цо то сладоляд, шлаґ, яворов сируп або витрепану шметанку.

Полнєти палачинки ше можу поскладац до тепшички, преляц зоз мишанїну шметанки и вайцох и запечиц у релни[2]. Полнєти палачинки ше можу и оваляц у вайцу, а потим у отрушинох, сусаму, орехох...и упражиц[3].

У зависносци од кухнї исную америцки палачинки, анґлийски, гречески, французки итд. Кажда кухня ма власни способ правеня и свой рецепт.

Палачинки зоз сланима додатками

История

[edit | edit source]

Палачинка греческо – римского походзеня. Ище 350. року пред н.е. давендавни гречески поетове Архестрат и Антифан першираз споминаю плакус. У кратким дїлу Катонa Старшого, римского державнїка, О польопривреди зоз 160. року пред н.е. находзи ше рецепт за плаценту (колач).

Поняце палачинка походзи од латинского слова placenta, хторе виведзене од греческого слова plakous, а одноши ше на ценки хлєб або хлєб зоз пасмами. Назва ма коренї у даскелїх язикох централней и юговосточней Европи: походзи зоз римского часу штреднєй Европи и иснує думанє же аустрийско–нємецки вираз palatschinke(n) превжати зоз ческого слова palačinka, а воно зоз мадярского слова palacsinta, а воно зоз румунского слова Plăcintă (торта, пита), хторе на концу походзи зоз латинского слова placenta.

Файти

[edit | edit source]

Централноевропски палачинки ценки и подобни французким. Главна розлика медзи французку и шредньоевропску палачинку у тим же ше замишене цесто може такой хасновац за розлику од других дзе ше совитує же би цесто „одпочинуло” даскельо годзини.

Грубши палачинки полнєти зоз банану

Палачинки ше правя так же ше замиши цесто зоз вайцох, млєка, муки, солї и цукру а потим ше пража на палачинкари, хтора по ценко премасцена зоз олєйом або маслом. За розлику од грубших палачинкох, ценки палачинки ше сервираю зоз рижним полнєньом и єдза ше и за полудзенок и за вечеру.

Звичайно ше палачинки полня зоз кайсовим, ягодовим и шлївковим маджуном и посипую ше зоз мелким цукром. По жаданю, до полнєня, мож додац орехи, мандулї...

Позната мадярска палачинка Ґундел. Цесто за тоту палачинку ше прави зоз млєтих орехох, сухого грозна, натартей скорки помаранчеца, цимету и шметанки за варенє, полнї ше зоз кайсовим маджуном и медом и прелїва зоз чоколадну крему.

Литература

[edit | edit source]
  • Палачинки, Палачинки запечени (слани), Палачинки кромпльово, Палачинки кромпльово (слани) и Янково палачинки — рецепти у СУЧАСНЕЙ РУСКЕЙ КУХАРКИ, РУСКЕ СЛОВО, НОВИ САД, виданє 1987. рок, бок 158, 159 и 160.

Вонкашнї вязи

[edit | edit source]

Референци

[edit | edit source]
  1. Рецеп за палачинки – швидки и єдноставни, vital.rs
  2. Запечени палачинки, minjina-kuhinjica.com
  3. Поховани палачинки