Wp/rsk/Наталия Канюх
Наталия Канюх (*27. септембер 1950 - †14. май 2024.), поетеса, прекладателька, драматурґиня, рецензентка.
Наталия Канюх | |
---|---|
Народзена | 27. септембра 1950. |
Умарла | 14. мая 2024 (74) |
Державянство | югославянске, сербске |
Язик творох | руски |
Школа | ґимназия, Шид |
Универзитет | Филозофски факултет,
Нови Сад |
Период твореня | 1967 - 2014. |
Жанри | литература, драматурґия,
прекладательство |
Похована | у Новим Садзе |
Припознаня | награда Шветлосци 1985. и 2005.
Духновичова награда 2011. |
Биоґрафия[edit | edit source]
Наталия Канюх (дзивоцке Гербут) народзeна 27. септембра 1950. року у Ґосподїнцох. Оцец Дюра и мац Левона, дзивоцке презвиско Сабадош (Лисого). Наталия мала трох братох, Кирила, Михала и Силвестера, и два шестри, Златицу и Иринку.
Основну школу и ґимназию Наталия закончeла у Шидзe, а Филозофски факултeт, студийна ґрупа Югославянски литeратури у Новим Садзe.
Була у малженстве з Мироном Канюхом, мали дзивку Соню и сина Мирослава.
У рускeй литeратури и култури є присутна од вчаснeй младосци: як рeдакторка Литeратурного слова, поeтeса окрeмного сeнзибилитeту, eсeїстка, критичарка, прекладателька и рeцeнзeнтка вeлїх виданьох на нашим язику. Удатно шe опробовала и як драматурґиня литeратури за дзeци:
- • Як принц лєцeл ґу принцeзи, и
- • Бушан
Двойнїста є добитнїца рочнeй награди часопису Швeтлосц за найлєпшe витворeнє (за 1985. и за 2005. рок), як и добитнїца Духновичовей награди 2011. року, хтору прияла у Прешове (Република Словацка).
Обявeни кнїжки:[edit | edit source]
- поезия Виривок (Рускe слово, 1987) и
- поeма Дом мур брудна рика мост (Рускe слово, 2006).
Єй твори уложени и до антолоґиї русинскей поєзиї з цалого швета Русински / Руски писнї, 1999. рок, Нови Сад.
Роботни вик препровадзела як прeкладатeлька за руски и сербски язик у Покраїнскей заєднїци за пензийне и инвалидне осиґуранє, здравство и социялну защиту и у Служби за прeкладатeльни роботи при Покраїнским секретарияту за образованє, предписаня, управу и национални меншини/национални заєднїци.
Жила у Руменки як пензионерка.
Наталия Канюх умарла 14. мая 2024. року у Новим Садзе. Похована є на городским теметове у Новим Садзе.
Литература[edit | edit source]
Јулијан Тамаш: Русинска књижевност, (реґистер критикох, есейох) Матица српска, 1984. бок 461.
P. R. Magocsi and Ivan Pop: Kaniukh, Nataliia. See Literature: Vojvodina, Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, бок 227.
Вонкашнї вязи[edit | edit source]
https://nar.org.rs/rue/%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%8F-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%8E%D1%85/ Наталия Канюх, биоґрафия, вебсайт Новинарска асоцияция Руснацох, фебруар 9, 2018
https://books.google.ca/books/about/Suncokreti.html?id=HmFgAAAAMAAJ&redir_esc=y Suncokreti: antologija poezije mlađih vojvođanskih Rusina
https://rusin8.webnode.ru/news/a-shto-ked-nam-teper-yak-odguk-vertayut-todgyshny-lyudsky-kriky/ А цо кед ше нам тераз, як одгук, врацаю тедишнї чловечески крики... Русинська Веб-книга, Наталия Канюх, 30. септембер 2013.
https://rdsa.tripod.com/literatura/natalijakanjuhpisnji.html Наталия Канях, писнї, вебсайт Руснаци у Панониї https://www.lem.fm/vmerla-lavreatka-premiyi-aleksandra-dukhnovicha-nataliya-kanyukh/ Вмерла лавреатка Премії Александра Духновіча – Наталія Канюх. Вебсайт ЛЕМ.ФМ, 1. май 2024.
https://www.ruskeslovo.com/upokojela-se-natalija-kanjuh/ Упокоєла ше Наталия Канюх (1950–2024), Рутенпрес, 15. май 2024.
https://www.rtv.rs/rsn/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%94%D0%BB%D0%B0-%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%8F-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%8E%D1%85-(19502024)_1540066.html Упокоєла ше Наталия Канюх (1950–2024), РТ Воводина, 15. май 2024.