Jump to content

Wp/rsk/Наталия Канюх

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Наталия Канюх

Наталия Канюх (*27. септембер 1950 - †14. май 2024.), поетеса, прекладателька, драматурґиня, рецензентка.

Наталия Канюх
Народзена 27. септембра 1950.
Умарла 14. мая 2024 (74)
Державянство югославянске, сербске
Язик творох руски
Школа ґимназия, Шид
Универзитет Филозофски факултет,

Нови Сад

Период твореня 1967 - 2014.
Жанри литература, драматурґия,

прекладательство

Похована у Новим Садзе
Припознаня награда Шветлосци 1985. и 2005.

Духновичова награда 2011.

Биоґрафия[edit | edit source]

Наталия Канюх (дзивоцке Гербут) народзeна 27. септембра 1950. року у Ґосподїнцох. Оцец Дюра и мац Левона, дзивоцке презвиско Сабадош (Лисого). Наталия мала трох братох, Кирила, Михала и Силвестера, и два шестри, Златицу и Иринку.

Основну школу и ґимназию Наталия закончeла у Шидзe, а Филозофски факултeт, студийна ґрупа Югославянски литeратури у Новим Садзe.

Була у малженстве з Мироном Канюхом, мали дзивку Соню и сина Мирослава.

У рускeй литeратури и култури є присутна од вчаснeй младосци: як рeдакторка Литeратурного слова, поeтeса окрeмного сeнзибилитeту, eсeїстка, критичарка, прекладателька и рeцeнзeнтка вeлїх виданьох на нашим язику. Удатно шe опробовала и як драматурґиня литeратури за дзeци:

Як принц лєцeл ґу принцeзи, и
Бушан

Двойнїста є добитнїца рочнeй награди часопису Швeтлосц за найлєпшe витворeнє (за 1985. и за 2005. рок), як и добитнїца Духновичовей награди 2011. року, хтору прияла у Прешове (Република Словацка).

Обявeни кнїжки:[edit | edit source]
поезия Виривок (Рускe слово, 1987) и
поeма Дом мур брудна рика мост (Рускe слово, 2006).
Наталия Канюх, Татяна Каменїцки, Ирина Гнатюк и Гелена Медєши
Наталия Канюх, Татяна Каменїцки, Ирина Гнатюк и Гелена Медєши

Єй твори уложени и до антолоґиї русинскей поєзиї з цалого швета Русински / Руски писнї, 1999. рок, Нови Сад.

Роботни вик препровадзела як прeкладатeлька за руски и сербски язик у Покраїнскей заєднїци за пензийне и инвалидне осиґуранє, здравство и социялну защиту и у Служби за прeкладатeльни роботи при Покраїнским секретарияту за образованє, предписаня, управу и национални меншини/национални заєднїци.

Жила у Руменки як пензионерка.

Наталия Канюх умарла 14. мая 2024. року у Новим Садзе. Похована є на городским теметове у Новим Садзе.


Литература[edit | edit source]

Јулијан Тамаш: Русинска књижевност, (реґистер критикох, есейох) Матица српска, 1984. бок 461.

P. R. Magocsi and Ivan Pop: Kaniukh, Nataliia. See Literature: Vojvodina, Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, бок 227.

Вонкашнї вязи[edit | edit source]

https://nar.org.rs/rue/%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%8F-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%8E%D1%85/ Наталия Канюх, биоґрафия, вебсайт Новинарска асоцияция Руснацох, фебруар 9, 2018

https://books.google.ca/books/about/Suncokreti.html?id=HmFgAAAAMAAJ&redir_esc=y Suncokreti: antologija poezije mlađih vojvođanskih Rusina

https://rusin8.webnode.ru/news/a-shto-ked-nam-teper-yak-odguk-vertayut-todgyshny-lyudsky-kriky/ А цо кед ше нам тераз, як одгук, врацаю тедишнї чловечески крики... Русинська Веб-книга, Наталия Канюх, 30. септембер 2013.

https://rdsa.tripod.com/literatura/natalijakanjuhpisnji.html Наталия Канях, писнї, вебсайт Руснаци у Панониї https://www.lem.fm/vmerla-lavreatka-premiyi-aleksandra-dukhnovicha-nataliya-kanyukh/ Вмерла лавреатка Премії Александра Духновіча – Наталія Канюх. Вебсайт ЛЕМ.ФМ, 1. май 2024.

https://www.ruskeslovo.com/upokojela-se-natalija-kanjuh/ Упокоєла ше Наталия Канюх (1950–2024), Рутенпрес, 15. май 2024.

https://www.rtv.rs/rsn/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%94%D0%BB%D0%B0-%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%8F-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%8E%D1%85-(19502024)_1540066.html Упокоєла ше Наталия Канюх (1950–2024), РТ Воводина, 15. май 2024.