Wp/rsk/Гипатия

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Гипатия
Гипатия
Деталь зоз Рафаеловей слики Атинска школа
Особни податки
Датум народзеня коло 370.
Место народзеня Александрия
Датум шмерци коло 415
Место шмерци Александрия
Наукова робота
Обласц математика,

астрономия

Гипатия зоз Александриї (греч. Ὑπατία, коло 370-415)[1] була гречески (6) науковец, перша историйно позната жена хтора ше занїмала з математику, астрономию и филозофию.[2]

Биоґрафия[edit | edit source]

О Гипатийовей репутациї як математичарки и филозофки дознаваме зоз трох жридлох: од Сократа, константинопольского историчара зоз 5. вику, на основу виривкох зоз лексикона-енциклопедиї греческих писательох коло 11. вику и зоз списох царгородского патриярха Фотия зоз 9. вику. Од єй списох нїч нє зачуване и мало ше зоз сигурносцу зна о єй живоце; стари звити часто нє ясни и нє ускладзени, окрем у поглядзе драматичного способу на котри страцела живот; подїї котра, без сумнїву, уплївовала на тото же би єй мено остало запаметане.

Гипатийов оцец, Теон, бул математичар и астроном при музею у Александриї. Гипатия, вироятно там здобула образованє котре уключовало математику и астрономию, як и обуку у неоплатоничарскей школи. Трима ше же написала кнїжки зоз математики у котрих ше находзели коментари на Конусни прерези Аполония зоз Перґа, як и коментари Диофанта. Подучовала астрономию и математику, а тиж и о филозофских ученьох Платона и Аристотела. Преподавала у Александриї, а медзи єй школярами бул и Синесиє, познєйши єпископ у Птолемаису, а хтори писал о Гипатийовим знаю механїки и технїки указаним кед му помагала же би здумал гидрометер и стриберни астролаб.

Под час Гипатийового живота Римске царство преходзело на християнство и Александрия була у стану опасней конфузиї и спроцивених идейох. Гоч стари писателє нє согласни у поглядзе причини єй забойства, випатра же ше складаю у тим же Гипатию нападала нагнївана громада и забила ю. Єдна од причинох за тото насилство котра ше наводзи то тота же фанатичнєйши християнє тримали же є, як неоплатонистка, опасна. Спрам других жридлох, же вона була блїзка приятелька Ореста, римского префекта у Єгипце, хтори бул тиж и єй бувши школяр, же ше вон барз операл на єй суд, та ше вона нашла у штред политичней борби.

Напад на Гипатию ше трафел 415. року на улїцох Александриї. Розбешнєта маса прихильнїкох александрийского патриярха Кирила, предводзена зоз Петром Читачом, зняла ю зоз коча у хторим преходзела, зоблєкла до гола, одцагла до найблїзшей церкви и нємилосердно порезала на фалати. Инспиратор того страшного злодїйства, патриярх Кирил, уж бул познати по антисемитизме зоз орґанизованьом погрому александрийских Жидох, а у спору зоз патриярхом Несторийом ше му на соборе у Ефесу 431. року поспишело видїйствовац общу анатему за свойого процивнїка и преглашованє за єретика.[3]

Литература[edit | edit source]

Референци[edit | edit source]

  1. Petta, Adriano; Colavito, Antonino (2009).Hypatia, scientist of Alexandria, 8th March 415 A.DLampi di stampa.
  2. Krebs, Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries; The Cambridge Dictionary of Philosophy, 2nd edition, Cambridge University Press, 1999: "Greek Neoplatonist philosopher who lived and taught in Alexandria."
  3. Љубомир Кљакић, Ослобађање историје I, Београд, 1993