Wp/rsk/Гарфа

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Гарфа

Гарфа[edit | edit source]

Гарфа
Гарфа

Гарфа, педална гарфа лєбо велька гарфа [1] найвекшии найзложенши сучасни инструмент зоз струнами на хторим ше звук достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами.

Випатрунок и часци гарфи[edit | edit source]

Струни розцагнути вертикално хтори у вельким раму трокутнїковей -троугловей форми. Рам составени зоз вертикалного слупа (найчастейше зоз яворового древа) хтори стої на подлоги (подиюм - постолє). Виводзач гарфу трима медзи колєнами. Резонатор узко воздлуж поставени а на горнєй часци характеристично скруцена часц шиї инструмента. На горнєй часци шиї прикруцни метални закрутки - клїнки, на хтори моцно заквачени струни. Подиюм (подлога) ма седем педали (лапки), хтори прейґ полуги у слупе дїйствую на механизем з рухомима кольчатками на шиї и прештимовюю струни так же скрацую лєбо предлужую их длужину. За розлику од клавира гарфу штимує сам виводзач скорей граня на закруткох зоз окремним ключом. Зоз своїма 46 до 48 струнами гарфа залапює (после клавира и орґульох) найширши тонски обсяг до шейсц и пол октави.

Звучни обсяг гарфи
Звучни обсяг гарфи

Грає ше так же ше струни мегко потаргує зоз верхами (брущки) пальцох обидвох рукох, док ше резонатор опера на праве плєцо виводзача. Пре лєгчейше знаходзенє зоз вельким числом струнох, кажда Це (До) - струна означена зоз червену фарбу а кажда Еф (Фа) - струна означена зоз белаву лєбо чарну фарбу.[2] Обидва ноги активно унапрямени на педали - лапки. Гарфа ма седем педали за ноги, з хторима мож кажди тон у октави меняц хроматски за пол тона на нїжей (горня позиция педали) лєбо пол тона на висше (долня позиция педали). Штредня позиция педали враца хроматски знїжени лєбо повишени тон назад на диятонски тон.

Пременка статуса положеня педали, поготов кед у питаню даскельо педали, вимага часу гоч и на кратко, та ше при компонованю меркує же би ше то нє случовало часто, и нє вельо раз и нє швидко. Таки пременки ше у нотних партитурох означую на предок же би було часу премнїц положенє педалох.

Звучносц (звуковносц) гарфи[edit | edit source]

Звук гарфи богати, нїжни, сказкови - райски алє нє ма вельку моц и предзераюци - дзвонки звук. Пре таки прикмети звука, гарфа найбаржей приходзи до вираженя у солистичним граню лєбо у соло епизодох (часцох) у оркестри. Наступ у оркестри доприноши живописносц звучаня. Єдино зоз ґлисандом - зоз швидким прецагованьом пальцох по вельо струнох єй звук може пребиц густосц (збитосц) звука и теди ше баржей чує у оркестри.

Дзекуюци тому же ма досц тирваци (длугши) одгук - ехо длугих струнох, гарфа прикладна за гранє акордох (арпедьо, арпедята - то способ граня розложених акордох) хтори и добили мено по тим инструменту. Сходно тому, гарфу мож часто видзиц як провадзаци инструмент даєдному мелодийному инструменту лєбо соло гласу (вокалу).

Розвой гарфи[edit | edit source]

Нєшкайша гарфа ма длуги историйни розвой. Єй найстарши предходнїки то зацагнути стрели (лук). Вони медзи найстаршима инструментами вообче. Антична култура у рижних часцох швета, позна вельо типи гарфох, а у штреднїм вику вони розпространєни и дзечнє хасновани поготов за провадзенє вокалного шпиваня. У 18. вику епоха рококо и єй стил, уплївовал на вонкашнї випатрунок гарфи, хтори и нєшка украшени (верх рама часто резбарени и заокруглєни) по угляду на тедишнїх старих майстрох, а теди и попри технїчних огранїченьох инструмента, наставаю солистични и концертни композициї за тот инструмент.

Заш лєм у 19.вику зоз усовершованьом педалного механизма, гарфа пришла до вираженя и як така остала по нєшка без даяких вименкох.

Почим окрем тих, можлїви и медзи положаї, вони ше нє применюю у орхестровей пракси прето же су интонативно нє стабилни (нєпостояни су). Зоз написаного, приходзи ше до заключеня же на гарфи нє могуще одграц тон хтори дварз знїжени (b) лєбо двараз повишени тон (x) та ше таки тони у партитури муша записац як його енхармонски тон (напр. уместо фисис1 упише ше ґе1 у першей октави). Медзитим найглїбша струна на гарфи (цес1 у велькей октави) нє ма механизем за пременку висини тона та ше муши зацаговац зоз окремним ключом за штимованє.

Можлїви положеня педалох
Можлїви положеня педалох

У оркестру найчастейше заступена лєм єдна гарфа, ритко два, лєм теди кед у питаню помоцнєни и звекшани оркестер, трираз лєбо штирираз а то найчастейше симфонийни оркестер.

Типи (файти) гарфох[edit | edit source]

Гарфи єст вецей типи алє ше найчастейше применює педална гарфа и келтска.

Педална гарфа позната и як велька гарфа и нєшка векшина гарфох уключуюци и педални механизем дизайнирани на исти способ, гоч дєдни елементи розлични (фарба, обсяг струнох, материяли зоз хторих ше прави). Заш лєм примарна особина по хторей су исти то педални механизем дзе ше розликую лєм по ключох хтори ше хасную при пременки положеня лапкох - педалох. Постоя два файти механизмох лапкох - зоз єднонапрямним и двонапрямним дїйством. Перши омогущує же би ше на струни грало лєм на двох позицийох. Други ма векшу флексибилносц и оможлївює же би ше на струни грало на трох позицийох. Гарфа зоз велькима педалами найчастейше хаснована на концертох и вона ма 47 струни и тонски обсяг 6 октави. Значно є чежша и векша и од гарфох зоз полугами хтори маю 34 по 38 струни[3].

Келтска гарфа меньша од педалней, висина єй 80 до 140 цм. У зависносци од модела ма помедзи 22 и 38 струни а чежина єй 5.5 по 15 кґ. За мено келтскей гарфи постоя ище и назви гарфа зоз полугу, народна гарфа, лєбо ґотска гарфа. Углавним су исти зоз можебудз малима розликами. Напр. ґотски гарфи маю ценьшу звукову резонанцу и вельо су узши од келтскей и зоз нїзшу заокруглєну главу. Мено за народну гарфу похасноване як опис гоч хторей гарфи без педалох, а поготов кед є вязана за походзенє даєднєй култури[4].

Литература[edit | edit source]

Rački, Nives (2021).Početnica za harfu. Zagreb: Diplomski rad.

Rensch, Roslyn (2007) [original edition 1989].Harps and harpists. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34903-3.

Референци[edit | edit source]

  1. Rački 2021, бок 10
  2. Dave Black and Tom Gerou, "Essential Dictionary of Orchestration." Alfred Publishing Co. ISBN 978-0-7390-0021-2.
  3. Rački 2021, бок 8
  4. „Celtic Harp Instrument Page: The Heavenly Instrument of the Ages”. Celtic Music Instruments