Wp/isv/Fizika
Физика је природна наука зајмајуча се разискывањем поводов всих јавєњ и процесов воколо нас. Физики хчут најдти все правила владајуче свєтом, описати процесы премєн материји и енергији и их релације с часом и простором.
Хисторија
[edit | edit source]- Јоханес Кеплер - гравитација
- Миколај Коперник - гравитација
- Изаак Њутон - гравитација, интеграле
- Мајкел Фарадај - електричны ток
- Густав Кирххофф - електричны ток
- Марија Склодовска-Кири - радиација
- Никола Тесла - електрични ток (АС)
- Алберт Ајнштајн - физика атомова
Механика Класична
[edit | edit source]Зајмаје се темами свезаными с релацијами меджу различными обєктами.
Гравитација
[edit | edit source]Зајмаје се темами свезаными с планетами и небєсными тєлами.
Електрични ток
[edit | edit source]Најмењша можна до описања једнициа електричного брємена је елементарне брєме равне е = 1,6*10^-19 С. Во меджународној систему јединиц једницу електричного брємена је куломб (1 С), ктори је равны електричному брємену 6,25*10^ 8 електронов: 1 С = 6,25*10^ 8 е. Конклузија је така, что кажда цєнност електричного брємена је многократностју елементарнего е. б. q = n*e.
Знане нам атомы состојут се из кварков, кторе пријмујут цєнност ±1/3е или ±2/3е.
Назва | Симбол | Брєме |
---|---|---|
дољны (down) | d | -1/3e |
врхны (up) | u | +2/3e |
дивачни (strange) | s | -1/3e |
аљуровы (charm) | c | +2/3e |
нижны (bottom) | b | -1/3e |
высоки (top) | t | +2/3e |
Предмєтам можно надавати електричној брєменност хвала трим методам: - тарчје (friction) - дотык - индукција
Правило Куломба
[edit | edit source]Два пунктове електричне брємена взајемо вливајут на себє с силоју: F = k*|q1*q1|/r^2, кде: F - сила меджу пунктами (тєлами) k - коефициент (const) q1,q2 - брємменности пунктов (тєл) r - дистанс меджу пунктами (тєлами)
Правило Ома
[edit | edit source]Резистанција електрична је дєљење напетости тока до натежења теченого току: R = U/I, 1 Ω = 1 V/A
Правила Кирххоффа
[edit | edit source]Прве правило Кирххоффа: Сума натежењ току вплывајучих до пункту вєтки (вузла) је равна сумє натежењ току изплывајучих из того пункту. Иначе можно бы сказати, что меджу впливајучим а изплывајучим током не ма разницы: \sum_{\alpha = 1,2,\dots} I_\alpha = 0,
Вторе правило Кирххоффа: Во каждым закрытым очку обводу сума напетј електричных је равна електромоторичној силы ε (цєнности напетја початково батерији). \sum_{i} U_i = \sum_{k} \mathcal{E}_k,
Сила Лоренца
[edit | edit source]Сила вливајуча на електричне брєме во магнетичным пољу називаје се сила Лоренца. F = qvB \sin \alpha, кде q - електричне брєме v - јого бытрост B - индукција магнетична sin \alpha - кут меджу векторами \mathbf{v} и \mathbf{B}.
Правило индукцији Фарадаја
[edit | edit source]Струја магнетичној индекцији је мєра односеча се к напетју творјеному во часу измєну магнетичного поља. \Phi = B S \cos \alpha, кде \Phi - струја магнетичној индукцији B - индукција магнетична S - поље \cos \alpha - кут меджу векторами \mathbf{B} и \mathbf{S}
Оптика
[edit | edit source]Зајмаје се темами свезаными со свєтлом.
Физика атомова
[edit | edit source]Зајмаје се темами свезаными со натуроју атомов.
Жрла
[edit | edit source]https://zpe.gov.pl/a/elektryzowanie-cial-przez-tarcie-dotyk-i-indukcje/DWUS0j8Bg Zrozumieć fizykę 3 - Podręcznik dla szkół ponadgimnazjalnych wyd. Nowa Era https://en.wikipedia.org/wiki/Physics