Wp/isv/Чај
Чај јест напој, готовимы настојиванјем листов чајного куста (Camellia sinensis) в горечеј але хладној водє, але врєнјем јих. Чајныј куст јест домородны в Возходној Азији и вєројетно произходи из пограничја југозападного Китаја и сєверној Мјанмы.[1][2][3] Чај такоже јест готовимы из иных растлин. Наприклад, из листов Camellia taliensis.[4][5][6] Послє простој воды, чај јест најразпрострањены напој в свєту.[7]
Етимологија
[edit | edit source]Бољшест језыков свєта изкорыстает слово ча, але те дља чаја. Оба сих слов сут разными читанјеми китајского хиероглифа 荼.[8] Бољшест словјанскых језыков изкорыстајет чај, како изводженје от ча; пољскы, кашубскы и белорусскы изкорыстајут слово herbata/arbata/гарбата, кторо јест позајето из Нидерландов, кде чај бєху продуковали под назвоју Herba Thee (лат. herba - трава, кит. thee - чај); и толико чешскы изкорыстајет tee, изводженје от те.[9]
Хисторија
[edit | edit source]Људи бєху једали чај вєками, а можливо тысечлєтјами до тамтого како пити јего како напој. Чајны листы бєху жували некухаными, додавали в поливкы и тако даље.[10]
Източникы
[edit | edit source]- ↑ Yamamoto, T; Kim, M; Juneja, L R (1997). Chemistry and Applications of Green Tea. CRC Press. str. 4. ISBN 978-0-8493-4006-2.
For a long time, botanists have asserted the dualism of tea origin from their observations that there exist distinct differences in the morphological characteristics between Assamese varieties and Chinese varieties... Hashimoto and Shimura reported that the differences in the morphological characteristics in tea plants are not necessarily the evidence of the dualism hypothesis from the researches using the statistical cluster analysis method. In recent investigations, it has also been made clear that both varieties have the same chromosome number (n=15) and can be easily hybridised with each other. In addition, various types of intermediate hybrids or spontaneous polyploids of tea plants have been found in a wide area extending over the regions mentioned above. These facts may prove that the place of origin of Camellia sinensis is in the area including the northern part of the Burma, Yunnan, and Sichuan districts of China.
- ↑ Mary Lou Heiss; Robert J. Heiss. The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide.
Camellia sinensis originated in southeast Asia, specifically around the intersection of 29th parallel and 98th meridian, the point of confluence of the lands of southwest China and Tibet
, north Burma, and northeast India, citing Mondal (2007) p. 519 - ↑ Heiss, Mary Lou; Heiss, Robert J. (2007). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Ten Speed Press. ISBN 978-1-58008-745-2.
- ↑ "Laoshu Dianhong (Old Tree Yunnan)".
- ↑ "Yunnan da Bai Silver Needles – Tea Trekker".
- ↑ Liu et al. (2012)
- ↑ Macfarlane, Alan; Macfarlane, Iris (2004). The Empire of Tea. The Overlook Press. str. 32. ISBN 978-1-58567-493-0.
- ↑ https://wals.info/chapter/138
- ↑ https://culture.pl/en/article/herbata-word-by-word
- ↑ George Van Driem (2019). Tale of Tea: A Comprehensive History of Tea: From Prehistoric Times to the Present Day (na anglijskom). BRILL. ISBN 978-9004386259.