Wp/isv/Туркијске језыкы
Туркијске језыкы сут језычна родина, ктора вкључаје боље 35[1] документованых језыков.
Класификација
[edit | edit source]Одношенја с иными језычными родинами
[edit | edit source]Јествујут теорији о родству туркијскых језыков с иными језычными родинами в јединој Алтајској језычној родине. Але, те теорији сут широко одвргајемы језыкознавцами.[2][3]
Внутри родины
[edit | edit source]Јествујут различне возгледы на калсификацију внутри туркијскых језыков. Огурска вєтва (једины живы језык - чувашскы) бєше удєлила се от обчего прєдка туркијскых језыков ранєје всих. Остатне језыки калсификујут как обчетуркијске језыкы. Обчетуркијске језыкы често дєлет се на огузскы, кыпчакскы, карлукскы, и сибирскы. Але, јествујут ины систесы класификације.
Једин вариант калсификацији имајет шест вєтв:[4]
- Туркијске језыкы
- Обчетуркијске језыкы
- Огузске језыкы (југозападне)
- Кыпчакске језыкы (сєверозападне)
- Карлукске језыкы (југоизточне)
- Сибирске језыкы (сєвероизточне)
- Агруске језыкы
- Огурске језыкы
- Обчетуркијске језыкы
Източникы
[edit | edit source]- ↑ Dybo A.V. (2007). "ХРОНОЛОГИЯ ТЮРКСКИХ ЯЗЫКОВ И ЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ КОНТАКТЫ РАННИХ ТЮРКОВ" [Chronology of Turkish Languages and Linguistic Contacts of Early Turks] (PDF) (na russkom). str. 766. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 11 mareca 2005. Data dostupa: 1 aprilja 2020.
- ↑ Vovin, Alexander (2005). "The end of the Altaic controversy: In memory of Gerhard Doerfer". Central Asiatic Journal. 49 (1): 71–132. JSTOR 41928378.
- ↑ Georg, Stefan; Michalove, Peter A.; Ramer, Alexis Manaster; Sidwell, Paul J. (1999). "Telling general linguists about Altaic". Journal of Linguistics. 35 (1): 65–98. doi:10.1017/S0022226798007312. JSTOR 4176504. S2CID 144613877.
- ↑ Lars Johanson, The History of Turkic. In Lars Johanson & Éva Ágnes Csató (eds), The Turkic Languages, London, New York: Routledge, 81–125, 1998.Classification of Turkic languages Template:Wp/isv/Webarchive