Wp/isv/Мира Лохвицкаја
Мира Лохвицкаја (rus.: Мирра Лохвицкая, 1869–1905; име при родженју Марија Аљександровна Лохвицкаја, rus.: Мария Александровна Лохвицкая), была росијска поетка, ктора стала знајема в 1890-х роках. В јеј кратком житје она опубликовала 5 книг с поезијеју, прва и последња из кторых добыли најпрестижну книжевну награду јеј времени, Пушкинску награду.[1]
Мира Лохвицкаја родила се 19 новембра 1869 года в Санкт-Петербургу. За еротичној розкошности јеј творов современники звали Лохвицкају «русскоју Сафо», что не равнило се с јеј консервативным образом житја посвеченој жены и маткы 5 сынов. Она была забудена в советску еру и одкрыта поновно в конце 20-го столетја, кда она была познавана ако једна из најсамобытных и највливных гласов Србрној еры русској поезији[2] и првоју сред поеток на руском језыку, ктора подала пут Ане Ахматове и Марине Цветајеве.[3] Умрєла 27 августа 1905 года в Санкт-Петербургу.
Източникы
[edit | edit source]- ↑ Solomon Volkov, translator Antonina W. Bouis (15 junija 2010). St. Petersburg: A Cultural History (na anglijskom). ISBN 9781451603156. Data dostupa: 13 avgusta 2010.
- ↑ Casimir John Norkeliunas. "Mirra Lokhvitskaya: A Russian Symbolist Poet of Decadence (1869–1905)" (na anglijskom). www.academic.marist.edu. Bylo arhivovano iz iztočnika 16 julija 2011. Data dostupa: 13 avgusta 2010.
- ↑ "М. Лохвицкая. Биография" (na russkom). www.mirrelia.ru. Data dostupa: 13 avgusta 2010.
Внєшње линкы
[edit | edit source]- Tutoj članok imaje prěvod iz članka «Mirra Lokhvitskaya» v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).