Jump to content

Wp/isv/Аритметика

From Wikimedia Incubator
< Wp | isv
Wp > isv > Аритметика

Аритметика је домена математики зајмујуча се базовыми операцијами на числах. Је фундаментом математикы, ибо операције во њеј сут аксјоматы - тврджења математикы, којих правилности се не провєрја.

Основа аритметичных операциј

[edit | edit source]
  1. Додавање (+): Додаје се прво число до второго бы разом были во нєкакој групє. Выход додавања двох числ је сума. На приклад: 4+6 = 10
  2. Одимање (−): Операција одвратна до додавања, во кторој од јединого числа забираје се второ число. Выход одимања је разница. На приклад: 10−4 = 6
  3. Множење (×): Операција базујуча на многократным додавању числ до себе. На приклад: 4×3 = 4 + 4 + 4 = 12 Во множењу числа сут факторы, а выход -производ.
  4. Дєљење (÷): Операција одвратна к множењу, кде искаје се коликост второго числа во првым числу. На приклад: 20÷4 = 5 Во дєљењу прво число је дєљна, вторе је дєљник, а выход - илораз.

Чрты аритметичных дєлањ

[edit | edit source]
  • Прємєнност: Додавање и множење сут прємєнне, что значи, же измєна поредку факторов не измєњаје выхода. a+b=b+a a×b=b×a
  • Лучност: Додавање и множење сут лучне, что значи, что способ груповања игредиентов не измєњаје выхода. (a+b)+c=a+(b+c) (a×b)×c=a×(b×c)
  • Раздєлност множења односно додавања: Множење је раздєлне к додавању, то значи: a×(b+c)=(a×b)+(a×c)

Даљше дефиниције

[edit | edit source]
  1. Потеговање: Многократне множење числа прєз себе. На приклад: 3^2=3×3=9 Число подношене до потеги је основа, а коликост разов множења је выкладник.
  2. Корењање: Операција одвратна до потеговања. Корењ второго ступња из числа је тако число, кторо помножене прєз себе даје тој число. На приклад: roo(9)​=3
  3. Уломкы: Оне сут чести числа. Уломкы просте (np. 2/1​) и уломкы десетне (np. 0,5) дозваљајут показати числа мењше неж 1.
  4. Цєлковите, натуралне, вымєрне и невымєрне числа
    • Натуралне числа (1, 2, 3, …).
    • Цєлковите числа сут числа натуралне, их противности и нула (…, -2, -1, 0, 1, 2, …).
    • Вымєрне числа сут числа, кторе можно показати како оломок, нп. 21​, 0,75.
    • Невымєрне числа сут числа, кторе не можно показати како оломок, нп. π​, e, ϖ.

Коришчење аритметикы

[edit | edit source]

Хвала њеј развијајут се различне домены наукы како алгебра, математична анализа и теорија числ.

Аритметика компјутеров

[edit | edit source]

Компјутерна репрезентација числ базована на битах је скомпликована прєз двє главне групы числ

Стала кома- цєлковите числа, в програмовању int, long

Зменна кома- уломкы, в програмовању double, float

Првы 1 бит јест знак (±), експонент зајмаје 8 битов и експонент јест 2^x а послєдње 23 биты сут репрезентација уломка 1,хххх.

Жрла

[edit | edit source]

https://en.wikipedia.org/wiki/IEEE_754