Wp/isv/Удмуртија
| Federalny subjekt Rosijskoj Federacije | |||
| |||
| Obča informacija | |||
| Federalny okrug | Privolžsky | ||
| Glavny grad | Iževsk | ||
| Največši grad | Iževsk | ||
| Služebne jezyky | russky, udmurtsky | ||
| Glava | Aleksandr Brečalov | ||
| Čisla | |||
| Naseljenje | 1,442,292 ljudij (2023) | ||
| Povrhnja | 42061 km² | ||
| Časna zona | UTC+4 | ||
| Identifikatory | |||
| ISO 3166-2 | RU-UD | ||
| Avtokod | 18 | ||
| Služebny vebsajt | http://www.udmurt.ru/ | ||
_-_Udmurtia.svg) | |||
Удмуртија, або Удмуртска република (udm.: Удмурт Элькун), јест република Росије. Је честју Приволжского федералного округа и Уралского економичного округа. На западу имаје меджу с Кировскоју областју, на изтоку с Пермскым крајем, на југу с Татарстаном, на југоизтоку с Башкортостаном. Главны град Удмуртије јест Ижевск.
Је створјена 4 новембра 1920 рока как Вотска автономна област. 28 декембра 1934 рока была прєименована в Удмуртску автономну совєтску републику. 20 септембра 1990 рока Врховны Совєт републикы утврдил Декларацију об државном суверенитету Удмуртској Републикы. С 11 октобра 1991 официално јест Удмуртија или Удмуртска република.
-41.jpg)
Хисторија
[edit | edit source]Стародавны период
[edit | edit source]Прве постојанне посељенја људиј на територије Прикамја јавили се 6-8 тысечев роков до нашеј еры. Јест знајемо, же на територије прикамја сут жили прєдки удмуртов и коми - пермјани. На сједињенју 1 и 2 тысечлєтиј нашеј еры створила се удмуртска народност.
В составу Росијској државы
[edit | edit source]К XVI столєтју сєверни удмурти стали честју Русској државы, а јужни стали честју Казанского ханства. Послє присвојенја Казанского ханства Росијеју в 1552 року јужни удмурти такоже стали честју Русского цєсарства. В 1731 року была створјена комисија, ктора зајмала се крешченјем удмуртов и другых народов Приволжја в христијанство.
В 1774–1775 насељенје јужного Прикамја учествовало в повстанју Емељана Пугачева и бојевало на јего странє.
Во второј половинє XIX столєтја шел силны развој промысла, будовали нове фабрикы, училишча, гимназије. В 1899 року была сбудована желєзница од Перми до Котласа, ктора проходи чрєз територију тутчасној Удмуртије.
В XVIII-XX столєтјах удмуртске територије были честју Вјатској губерније (Глазовскы, Сарапулскы, честично Елабужскы и Малмыжскы ујезды).
Совєтскы период
[edit | edit source]Удмуртска држава была створјена послє октобрској социалистичној револуције. В 1917–1918 годах на територији тутчасној Удмуртије чрвена армија бојевала с бєлоју армијеју. 31 јунија 1918 в народном комисариату народностиј был створјены Удмуртскы оддєл, кторы почел приготовјенја к створјенју автономије удмуртского народа. 20 новембра 1920 года Ленин утврдил постановјенје об створјенју народных автономных областиј, в спису кторых была такоже и удмуртска автономна област.