Jump to content

Wp/isv/Анимација

From Wikimedia Incubator
< Wp | isv
(Redirected from Wp/isv/Animacija)
Wp > isv > Анимација

Анимација (лат. оживјати) јест тип художства, стварјајемы манипулацијеју статичных изображениј дља створјенја двигајучих се изображениј.

Хисторија

[edit | edit source]
Стробоскопны диск номер X професора Cимона фон Штампфера (1833)

Употрєбјенје изображениј дља прєдаванја движенја јествовало напрєд кинематографије. Из ранњих примєров је можно означити јамне рысованкы животин. Такоже прєдтечеју анимације можно называти марионеток и тенны театр кторы надыхајут воображенје физичными манипулацијами.[1] В году 1833 стробоскопны диск (фенакистископ) је введл принципы сучасној анимације и подставу будучеј кинематографије.

Продукција филмов чртаных (анг. cartoons) је стала промыслом в США в 1910-х годах.[2] Првым полно реализованым персонажем животиноју в хисторији американској анимацији је стал Кот Феликс. Его дебјут је был в году 1919.[3] В году 1928 Парны Чолн Уилли (Steamboat Willie) с Мики и Мини Маусами, производства студиа Уолта Диснеја је стал једным из првых анимациј с синхронизованым звуком.[4] То бєше разпрострло ту технологију и почело златы вєк американској анимацији.[5]

Катсудо Шашин (活動写真) је была првој анимацијеју в Јапонији. Она је была израбјена приблизно меджу годами 1907 и 1912 под вплывом нємечској але иној западној анимацији.[6] Китајама Сеитаро в году 1918 је створил аниме Момотаро (桃太郎). Оно је стало првым аниме кторо је было показано в чуджинє, во Францији. В својем чланку Как Дєлати Филмы Чртаны (Seneiga no tsukurikata) Китајама је писал же на нјего бєше овплывнила чуджеземна анимација.[7]

До другој свєтовој војны Велика Британија и Јапонија уж бєху изкористали анимацију дља пропаганды. В час војны то бєше стало нормоју. 8 снєжња года 1941 Армија США је почела работати с Уолтом Диснејем. Персонал армији је был в јего студији в теченју војны.[8] Такоже многи работники студиј бєху ушли на фронт. Наприклад работники совєтској студији Союзмультфильм. Сама студија је была евакуована в Самарканд до года 1943.[9][10]

В врєсњу года 1945 продуцент и режисер анимацији Јамамото Санае је стрєчал се c чиновником оддєла кино Генералного Централы американскых окупантов. Там јему бєху дозваљали одкрыти студију Shin Nihon Dogasha.[11] В году 1948 почала работати студија Nihon Dōga Eiga (日本動画映画), ктора была прєименована в году 1956 в Toei Animation (東映動画株式会社, Tōei Dōga Kabushiki-gaisha). Та компанија бєше получила меджународноју знаменитост.[12]

Трєбована от Диснеја пропаганда в час другој свєтовој војны је была мење обљубјена неж јего обычни филмы чртаны. Затом, когды армија бєше одшла из студији, он је имєл трох грошов и јему је было тежко прєпочинати се ју.[13]

Техники анимације

[edit | edit source]
  • Рысована анимација была доминантоју до конца ХХ вєка.
  • Компјутерна 2D анимација.
  • Компјутерна 3D анимација.
  • Flash-анимација.
  • Покадрова анимација.
  • Кукљна анимација.
  • Пластелинова анимација.
  • Пєсочна анимација.
  • и т.д.

Източникы

[edit | edit source]
  1. "How Modern Animation Originated from Live and Stage Performances - studio9". studio9.ie. Data dostupa: 18 februara 2024.
  2. Solomon, Charles (1989). Enchanted Drawings: The History of Animation. New York: Random House, Inc. ISBN 978-0-394-54684-1.
  3. Cart, Michael (31 mareca 1991). "The Cat With the Killer Personality". The New York Times (na anglijskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 11 aprilja 2014. Data dostupa: 30 dekembra 2022.
  4. Furniss, Maureen (2007). "Classical-era Disney Studio". Art in Motion, Revised Edition (2014 print-on-demand ed., based on 2007 revised izd.). New Barnet: John Libbey Publishing. str. 107–132. doi:10.2307/j.ctt2005zgm.9. ISBN 9780861966639. JSTOR j.ctt2005zgm.9. OCLC 1224213919.
  5. Barrier, Michael (2003). Hollywood Cartoons American Animation in Its Golden Age. Oxford University Press. ISBN 9780199839223.
  6. Litten, Frederick S. (17 junija 2014). "Japanese color animation from ca. 1907 to 1945" (PDF). litten.de. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 14 julija 2014. Data dostupa: 18 junija 2014.
  7. pp. 82-83
  8. Buena Vista Home Entertainment in association with David A. Bossert and Kurtti Pellerin and Leonard Maltin, In an Interview with John Hench, 2004, DVD
  9. Малюкова Л., Венжер Н. (2006). Русская—советская—российская // Энциклопедия отечественной мультипликации/ Составление С. В. Капкова. Москва: Алгоритм. str. 13–41. ISBN 978-5-9265-0319-4.
  10. "Непростая история "Союзмультфильма", который нас вырастил - Попкорн - Титр". www.ivi.ru. Data dostupa: 14 aprilja 2020.
  11. p. 85
  12. [1]
  13. "Walt Disney Family Museum". Disney.go.com. Data dostupa: 30 oktobra 2012.