Jump to content

Wp/isv/Туркијске језыкы

From Wikimedia Incubator
< Wp | isv
(Redirected from Wp/isv/Turkijske jezyky)
Wp > isv > Туркијске језыкы

Туркијске језыкы сут језычна родина, ктора вкључаје боље 35[1] документованых језыков.

Класификација

[edit | edit source]

Одношенја с иными језычными родинами

[edit | edit source]

Јествујут теорији о родству туркијскых језыков с иными језычными родинами в јединој Алтајској језычној родине. Але, те теорији сут широко одвргајемы језыкознавцами.[2][3]

Внутри родины

[edit | edit source]

Јествујут различне возгледы на калсификацију внутри туркијскых језыков. Огурска вєтва (једины живы језык - чувашскы) бєше удєлила се от обчего прєдка туркијскых језыков ранєје всих. Остатне језыки калсификујут как обчетуркијске језыкы. Обчетуркијске језыкы често дєлет се на огузскы, кыпчакскы, карлукскы, и сибирскы. Але, јествујут ины систесы класификације.

Једин вариант калсификацији имајет шест вєтв:[4]

Хисторија

[edit | edit source]

Прадомовина туркијскых народов је была приблизно меджу Каспијским морјем и Манджуријеју.[5]

Најдавнєјше приклады туркијского писма - Орхонскы надписы cут были одкрыты в Монголији в году 1889. Они односет се к VIII столєтју.[6]

Диван лугат ат-турк (ديوان لغات الترك‎ - сборник језыков турков) јест најдавнєјши словник туркијскых језыков написаны Махмудом Кашгарлы в XI столєтју.[7]

Писмо

[edit | edit source]

Орхонскы и Јенисејскы надписы сут најдавнєјше туркијски надписы. Вслєд сходности с футарком (старонордичны руны) јих такоже именујут "туркијске руны". Јенисејскы надписы сут в Тыве (Танну Тыва але Танну Урјанхаи), близко к рєкє Кем. Они вєројетно односет се к VII столєтју. Ако то јест правилно, тогды Јенисејскы надписы сут давнєје Орхонскых на једно столєтје.

В Возходном Туркистану дља записа на туркијскых језыках је были изкористаны Согдианско (старотуркијскы и староујгурскы језыкы) и Манихејско (староујгурско језык) писма. Такоже је было Староујгурско писмо, кторо је стало правзором Монголского писма.

Буддијски мисионаре сут изкористали писмо Брахми дља записа на староујгурскому језыку. Арабско писмо је пришло в Туркистан с исламом. Але, вслєд тежкости разпрострањенја ислама там, неарабско писмо је было хранивши се. Наприклад, староујгурско писмо изкористало се в исламскых текстах до XV столєтја.[8]

Азербајджанскы автор Мирза Фатали Ахундов (Ахундзаде; 1812-1878) је был првым в туркијскому миру, кој је составил и прєдложил пројект латинского алфабета.[9] Једнако јего пројект је был одвргнуты в Истанбулє.[10]

В году 1926 в Баку је был проведены Првы Туркологичны Сјезд (Гурултај). На јем је был пријето рєшенје створити Јаналиф (Jañalif) - алфабет дља туркијскых језыков на основє латиници. Једнако, в годах 1939-1940 туркијскије републикы и автономијы СССР сут пријели указы о прєходу на кирилицу.[11] Некторы туркијскы народы сут изкористали кирилицу до револуцији. Наприклад, чувашски интелектуали сут проводили експерименты с кирилицеју и в году 1871 составили алфабет. Кириличны алфабеты пријеты в СССР в одразликє од Јаналифа је были различными.

3 листопада года 1928 Турција је пријела алфабет на основє латиници.[12] В году 1991 на конференцији Сучасны Туркијскы Алфабет је был пријеты пројект јединого алфабета дља туркијскых језыков на основє латиници азербајджанского језыкознавца Афада Гурбанова. А в году 1993 је была пријета нова верзија.[13]

Афад Гурбанов такоже је был прєдсєдатељем Азербајджанској Алфабетичној Комиссии (1990). 25 снєжња рока 1991 Национална Рада Азербайджана је пријела пројект комиссии по прєходу на алфабет на основє латиници.[14]

Източникы

[edit | edit source]
  1. ↑ Dybo A.V. (2007). "ХРОНОЛОГИЯ ТЮРКСКИХ ЯЗЫКОВ И ЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ КОНТАКТЫ РАННИХ ТЮРКОВ" [Chronology of Turkish Languages and Linguistic Contacts of Early Turks] (PDF) (na russkom). str. 766. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 11 mareca 2005. Data dostupa: 1 aprilja 2020.
  2. ↑ Vovin, Alexander (2005). "The end of the Altaic controversy: In memory of Gerhard Doerfer". Central Asiatic Journal. 49 (1): 71–132. JSTOR 41928378.
  3. ↑ Georg, Stefan; Michalove, Peter A.; Ramer, Alexis Manaster; Sidwell, Paul J. (1999). "Telling general linguists about Altaic". Journal of Linguistics. 35 (1): 65–98. doi:10.1017/S0022226798007312. JSTOR 4176504. S2CID 144613877.
  4. ↑ Lars Johanson, The History of Turkic. In Lars Johanson & Éva Ágnes Csató (eds), The Turkic Languages, London, New York: Routledge, 81–125, 1998.Classification of Turkic languages Template:Wp/isv/Webarchive
  5. ↑ Yunusbayev, Bayazit; Metspalu, Mait; Metspalu, Ene; i dr. (21 aprilja 2015). "The Genetic Legacy of the Expansion of Turkic-Speaking Nomads across Eurasia". PLOS Genetics. 11 (4): e1005068. doi:10.1371/journal.pgen.1005068. ISSN 1553-7390. PMC 4405460. PMID 25898006. The origin and early dispersal history of the Turkic peoples is disputed, with candidates for their ancient homeland ranging from the Transcaspian steppe to Manchuria in Northeast Asia,
  6. ↑
  7. ↑ Soucek, Svat (mareca 2000). A History of Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65169-1.
  8. ↑ pp. 67-69
  9. ↑
  10. ↑
  11. ↑ Script Reforms in Early Soviet Ethnic Policy by V.I. Musayev
  12. ↑ p. 136-137
  13. ↑
  14. ↑

Retrieved from "https://incubator.wikimedia.org/w/index.php?title=Wp/isv/Туркијске_језыкы&oldid=6692730"