Wp/isv/Katakana

Katakana (片仮名 ili カタカナ) jest jedno iz četyreh glavnyh pism upotrěbjajemyh za zapisan‍je japonskogo jezyka, zajedno s sistemami hiragana, kandži (kitajske hieroglify) i rōmadži (japonska latinica). Katakana i hiragana sut sistemy kana: sistemy, v ktoryh vsaky znak prědstavjaje jedin slog, ili raděje jednu moru (jedinicu časa odpovědajuču jednomu kratkomu slogu). Slovo katakana znači «čestična kana», zatože znaky katakany sut izvedene iz složenějšej sistemy kandži. Katakana harakterizuje se kratkymi, prostymi črtami i ostrymi kutami, a jest najprostějše iz japonskyh pism. Fonologične značen‍ja znakov katakany sut identične v hiraganě, ktora imaje mekše, bolje zaokrugljene formy.

Sut dvě glavne sistemy oporedčen‍ja katakany: staromodny poredok iroha i čestěje upotrěbjajemy poredok godžūon («petdeset zvukov»). Jednakože pismo katakana ne sostoji iz 50, ale iz 48 znakov:

5 samoglasok
42 glavnyh slogov, sostoječih iz jednoj iz 9 suglasok i jednoj iz 5 samoglasok (tri možne kombinacije – ji, je, wu – ne koristajut se)
1 suglasky (n), služečej kako konečny zvuk sloga (auslaut)

Někoje kany istnujut v dvoh variantah: velikom i malom. Te male varianty nazyvajut se sutegana i ne prědstavjajut dodatočnu moru, ale, tako rěkuči, «sjedajut» moru prědhodnoj kany. Napriklad ヤ ja, ユ ju, ヨ jo imajut male varianty ャ, ュ, ョ, ktore služet za označenje palatalizacije. Napr. カヤ označaje kaja (dvě mory), ale カャ označaje kja (jedna mora). Druge sutegany koristajut se v razširjenoj katakaně i v někojih drugyh jezykah.

Katakana takože imaje několiko funkcionalnyh i diakritičnyh znakov:

dakuten: diakritičny znak v formě dvojnoj točky, ktory najčestěje označaje zvučnost, napr. カ ka → ガ ga
handakuten: diakritičny znak v formě prstenja, ktory označaje vtornu alteraciju, napr. ハ ha → パ pa
čōonpu (ー): znak, ktory označaje prodolžen‍je prědhodnoj samoglasky (dvě mory zaměsto jednoj)
sokuon (ッ): znak, ktory označaje udvojen‍je slědujučej suglasky
znak ゝ označaje povtorjen‍je prědhodnoj kany

Kromě japonskogo, katakana takože upotrěbjaje se za pisan‍je několiko drugyh jezykov.

Upotrěba v japonskom jezyku

Vsaka pisemna sistema izpolnjaje v japonskom oprěděljenu funkciju. Znaky katakany koristajut se v slědujučih slučajah:

za slova pozajete iz drugyh jezykov (s izključen‍jem kitajskogo), napr. アイスクリーム aisukurīmu «sladoled» (od ang.: ice cream)
za transkripciju čudžih imen, nazv i slov, napr. アメリカ Amerika
v onomatopejah, napr. směh (ハハ haha), zvuk eksplozije (ブーム būmu), lajan‍je psa (ワンワン wan wan) i t.d.
v tečničnoj i naučnoj terminologiji, napriklad v nazvah vidov životnyh i rastlin (ヒポポタマス hipopotamasu «nilsky konj»), poněkogda takože zaměsto malo znanoj kandži
često, ačekoli ne vsegda, v nazvah japonskyh korporacij, napr. トヨタ Toyota, スズキ Suzuki
v telegramah i (v 1980-yh lětah) komputerah
za podčrknen‍je slova ili fragmenta v tekstu, podobno k upotrěbjen‍ju kursiva v evropejskyh jezykah
za označen‍je, že harakter (napr. v mangě) govori čudžim ili strannym akcentom abo na čudžem jezyku
za imitovan‍je govora robota
v někojih ženskyh imenah, glavno u starših žen

Tabela

Osnovna katakana

Slědujuča tabela po lěvoj straně pokazyvaje osnovne znaky katakany upotrěbjajeme v japonskom jezyku (godžūon), s medžuslovjanskoju transliteracijeju i izgovorom. Po pravoj straně (jōon) nahodet se kombinacije s malymi versijami bukv ャ ja, ュ ju i ョ jo, označajučimi palatalizaciju.

	a	i	u	e	o	ja	ju	jo
	*Pojedinne znaky (godžūon)*					*Dvuznaky (jōon)*
∅	ア a [a]	イ i [i]	ウ u [ɯ]	エ e [e]	オ o [o]
k-	カ ka [ka]	キ ki [ki]]	ク ku [kɯ], [kɯ̥]	ケ ke [ke]	コ ko [ko]	キャ kja [kʲa]	キュ kju [kʲɯ]	キョ kjo [kʲo]
s-	サ sa [sa]	シ ši [ɕi], [ɕi̥]	ス su [sɯ], [sɯ̥]	セ se [se]	ソ so [so]	シャ ša [ɕa]	シュ šu [ɕɯ]	ショ šo [ɕo]
t-	タ ta [ta]	チ či [ʨi]	ツ cu [ʦɯ], [ʦɯ̥]	テ te [te]	ト to [to]	チャ ča [ʨa]	チュ ču [ʨɯ]	チョ čo [ʨo]
n-	ナ na [na]	ニ ni [ni]	ヌ nu [nɯ]	ネ ne [ne]	ノ no [no]	ニャ nja [ɲa]	ニュ nju [ɲɯ]	ニョ njo [ɲo]
h-	ハ ha [ha]	ヒ hi [çi], [hi]	フ fu [ɸɯ]	ヘ he [he]	ホ ho [ho]	ヒャ hja [ça], [hʲa]	ヒュ hju [ça], [hʲɯ]	ヒョ hjo [ço], [hʲo]
m-	マ ma [ma]	ミ mi [mi]	ム mu [mɯ]	メ me [me]	モ mo [mo]	ミャ mja [mʲa]	ミュ mju [mʲɯ]	ミョ mjo [mʲo]
j-	ヤ ja [ja]	ji ¹⁾ [ji]	ユ ju [jɯ]	je ¹⁾ [je]	ヨ jo [jo]
r-	ラ ra [ɾa]	リ ri [ɾi]	ル ru [ɾɯ]	レ re [ɾe]	ロ ro [ɾo]	リャ rja [ɾʲa]	リュ rju [ɾʲɯ]	リョ rjo [ɾʲo]
w-	ワ wa [ɰa]	ヰ wi ²⁾ [ɰi], [i]	wu ¹⁾ [ɰɯ], [ɯ]	ヱ we ²⁾ [ɰe], [e]	ヲ wo [ɰo], [o]
*	ン n [ɴ], [ɰ̃], [n], [m]
	*Pojedinne znaky s diakritičnym znakom (godžūon s dakuten* i handakuten)**					*Dvuznaky s diakritičnym znakom (jōon s dakuten* i handakuten)**
g-	ガ ga [ga]	ギ gi [gi]	グ gu [gɯ]	ゲ ge [ge]	ゴ go [go]	ギャ gya [gʲa]	ギュ gyu [gʲɯ]	ギョ gyo [gʲo]
dz-	ザ dza [(d)za]	ジ dži [(d)ʑi]	ズ dzu [(d)zɯ]	ゼ dze [(d)ze]	ゾ dzo [(d)zo]	ジャ dža [(d)ʑa]	ジュ džu [(d)ʑɯ]	ジョ džo [(d)ʑo]
d-	ダ da [da]	ヂ dži ³⁾ [(d)ʑi]	ヅ dzu ³⁾ [(d)zɯ]	デ de [de]	ド do [do]	ヂャ dža ³⁾ [(d)ʑa]	ヂュ džu ³⁾ [(d)ʑɯ]	ヂョ džo ³⁾ [(d)ʑo]
b-	バ ba [ba]	ビ bi [bi]	ブ bu [bɯ]	ベ be [be]	ボ bo [bo]	ビャ bja [bʲa]	ビュ bju [bʲɯ]	ビョ bjo [bʲo]
p-	パ pa [pa]	ピ pi [pi]	プ pu [pɯ]	ペ pe [pe]	ポ po [po]	ピャ pja [pʲa]	ピュ pju [pʲɯ]	ピョ pjo [pʲo]

Primětky:

¹⁾ Kany

ji,

je i

wu (v Unikodu: 𛄠, 𛄡, 𛄢) byli stvorjene vo vtoroj polovině 19. stolětja s cěljem dovršenja tabely, ale nikogda ne byli koristane v praktikě.

²⁾ V sučasnom japonskom znaky ヰ i ヱ sut ustarlěle. Zaměsto njih za označenje zvukov [wi] i [we] koristajut se ウィ ui i ウェ ue.

³⁾ Kany ヂ dži i ヅ dzu koristajut se glavno za etimologično pravopisanje v situacijah, kogda bezzvučne ekivalenty チ či and ツ cu podvrgajut se zvučnoj prěměně (rendaku) i izgovoret se zvučno na srědině složenogo slova, napr. ツヅク cudzuku. V drugyh slučajah zaměsto togo koristajut se identično izgovarjane kany ジ (d)ži and ズ (d)zu. ヂ i ヅ nikogda ne mogut nahoditi se na početku slova i v katakaně sut rědke, ibo koncept rendaku ne izstupaje v transkripcijah čudžih slov, čto jest jedin iz glavnyh cěljev katakany.

Razširjena katakana

S pomočju malyh versij peti samoglasnyh kana (ァ a, ィ i, ゥ u, ェ e, ォ o) , povyših treh kana za označenje palatalizcije (ャ ja, ュ ju, ョ jo) i jednoj kana za označenje labializacije (ヮ wa) stvorjenyh bylo mnogo dvuznakov i triznakov za označenje zvukov odsutnyh v rodimyh japonskyh slovah. V občem one služet za pisanje slov pozajetyh od drugyh jezykov, inozemnyh imen i geografičnyh nazv, a takože za točnějšu transliteraciju čudžih zvukov:

■ Dvuznaky, oficialno utvrdžene japonskym Ministerstvom obrazovanja, kultury, sporta, nauky i tehnologije. One koristajut se v vesdennom žitju i sut bezpečne v upotrěbě.^[1]

■ Potencialne kombinacije prědložene Amerikanskym nacionalnym institutom za standardy i Britanskoju institucijeju za standardy.^[2]^[3]

■ Kombinacije koristane glavno v lingvističnyh dělah za točnějše prědstavjenje izgovora. One sut nestandardizovane i neznajeme prěsěčnomu japoncu, a transkripcija i izgovor zavisi od priměnjenja.^[4]

■ Kombinacije ustarěle ili krajno rědko koristane.

	a	i	u	e	o	ja	ju	jo
	*Pojedinne znaky s diakritičnym znakom (godžūon s dakuten* i handakuten)**					*Dvuznaky s diakritičnym znakom (jōon s dakuten* i handakuten)**
v-	ヷ va [va]	ヸ vi [vi]	゛vu [vɯ]	ヹ ve [ve]	ヺ vo [vo]
ng-	カ゚ nga [ŋa]	キ゚ ngi [ŋi]	ク゚ ngu [ŋɯ]	ケ゚ nge [ŋe]	コ゚ ngo [ŋo]	キ゚ャ ngja [ŋʲa]	キ゚ュ ngju [ŋʲɯ]	キ゚ョ ngjo [ŋʲo]
l-	ラ゚ la [ɾa]	リ゚ li [ɾi]	ル゚ lu [ɾɯ]	レ゚ le [ɾe]	ロ゚ lo [ɾo]	リ゚ャ lja [ɾʲa]	リ゚ュ lju [ɾʲɯ]	リ゚ョ ljo [ɾʲo]
l-				リ゚ェ lje [ɾʲe]
	Dvu- i triznaky					Dvu- i triznaky
i-	イァ ja [ja]	イィ ji [ji], [iː]	イゥ ju [jɯ]	イェ je [je], [i͜e]	イォ jo [jo]
u-	ウァ wa [ɰa]	ウィ wi [ɰi]	ウゥ wu [ɰɯ], [ɯː]	ウェ we [ɰe]	ウォ wo [ɰo]	ウャ wja [ɰʲa]	ウュ wju [ɰʲɯ]	ウョ wjo [ɰʲo]
u-				ウィェ wje [ɰʲe]
v-	ヴァ va [va]	ヴィ vi [vi]	ヴ vu [vɯ]	ヴェ ve [ve]	ヴォ vo [vo]	ヴャ vja [vʲa]	ヴュ vju [vʲɯ]	ヴョ vjo [vʲo]
				ヴィェ vje [vʲe]
	ヴゥァ vwa [vʷa]	ヴゥィ vwi [vʷi]	ヴゥゥ vwu [vʷɯ]	ヴゥェ vwe [vʷe]	ヴゥォ vwo [vʷo]
ki-		キィ kji [kʲi]		キェ kje [kʲe]
ku-	クァ kwa [kʷa]	クィ kwi ^*) [kʷi]	クゥ kwu [kʷɯ]	クェ kwe [kʷe]	クォ kwo [kʷo]
ku-	クヮ kwa [kʷa]
gi-		ギィ gji [gʲi]		ギェ gje [gʲe]
gu-	グァ gwa [gʷa]	グィ gwi ^*) [gʷi]	グゥ gwu [gʷɯ]	グェ gwe [gʷe]	グォ gwo [gʷo]
gu-	グヮ gwa [gʷa]
ši-		シィ ši/šī [ɕiː]		シェ še [ɕe]
su-	スァ swa [sʷa]	スィ swi/si ^**) [si], [sɰi]	スゥ swu [sʷɯ]	スェ swe [sʷi]	スォ swo [sʷo]	スャ sja [sʲa]	スュ sju [sʲɯ]	スョ sjo [sʲo]
su-	スゥァ swa [sʷa]	スゥィ swi ^**) [sʷi]	スゥゥ swu [sʷɯ]	スゥェ swe [sʷi]	スゥォ swo [sʷo]
se-		セィ si ^**) [si]
(d)ži-		ジィ ži/žī [ʑiː]		ジェ že [ʑe]
(d)zu-	ズァ zwa [zʷa]	ズィ zwi/zi ^**) [zi], [zɰi]	ズゥ zwu [zʷɯ]	ズェ zwe [zʷe]	ズォ zwo [zʷo]	ズャ zja [zʲa]	ズュ zju [zʲɯ]	ズョ zjo [zʲo]
(d)zu-	ズゥァ zwa [zʷa]	ズゥィ zwi ^**) [zʷi]	ズゥゥ zwu [zʷɯ]	ズゥェ zwe [zʷe]	ズゥォ zwo [zʷo]
(d)ze-		ゼィ zi ^**) [zi]
či-		チィ či/čī [ʨiː]		チェ če [ʨe]
cu-	ツァ ca [ʦa]	ツィ ci [ʦi]	ツゥ cu/cū [ʦː]	ツェ ce [ʦe]	ツォ co [ʦo]	ツャ cja [ʦʲa]	ツュ cju [ʦʲɯ]	ツョ cjo [ʦʲo]
				ツィェ cje [ʦʲe]
	ツゥァ cwa [ʦʷa]	ツゥィ cwi [ʦʷi]	ツゥゥ cwu [ʦʷɯ]	ツゥェ cwe [ʦʷe]	ツゥォ cwo [ʦʷo]
te-	テァ tha [tʰa], [ta]	ティ ti [ti]	テゥ thu/tu [tʰɯ], [tɯ]	テェ tje [tʲe]	テォ tho [tʰo], [to]	テャ tja [tʲa]	テュ tju [tʲɯ]	テョ tjo [zʲɯ]
te-	ティァ thja/tha [tʰa], [ta]		ティゥ thju/thu/tju/tu [tʰɯ], [tɯ]	ティェ tje [tʲe]	ティォ thjo/tho [tʰo], [to]
to-	トァ twa [tʷa]	トィ twi ^*) [tʷi]	トゥ tu ^***) [tɯ]	トェ twe [tʷe]	トォ two [tʷo]
to-	トゥァ twa [tʷa]	トゥィ twi [tʷi]	トゥゥ twu [tʷɯ]	トゥェ twe [tʷe]	トゥォ two [tʷo]
dži-		ヂィ (d)ži/(d)žī [dʑiː], [ʑiː]		ヂェ (d)že [dʑe], [ʑe]
dzu-	ヅァ dza/dzā [ʣa]	ヅィ dzi/dzī [ʣi]	ヅゥ dzū [ʣʷɯ]	ヅェ dze/dzē [ʣe]	ヅォ dzo/dzō [ʣo]	ヅャ dzja [ʣʲa]	ヅュ dzju [ʣʲɯ]	ヅョ dzjo [ʣʲo]
				ヅィェ dzje/dzjē [ʣʲe]
	ヅゥァ dzwa [ʣʷa]	ヅゥィ dzwi [ʣʷi]	ヅゥゥ dzwu [ʣʷɯ]	ヅゥェ dzwe [ʣʷe]	ヅゥォ dzwo [ʣʷo]
de-	デァ dha [dʰa], [da]	ディ di [di]	デゥ dhu/du [dʰɯ], [dɯ]	デェ dje [dʲe]	デォ dho [dʰo], [do]	デャ dja [dʲa]	デュ dju [dʲɯ]	デョ djo [dʲɯ]
de-	ディァ dhja/dha [dʰa], [da]		ディゥ dhju/dhu/dju/du [dʰɯ], [dɯ]	ディェ dje [dʲe]	ディォ dhjo/dhjo [dʰo], [do]
do-	ドァ dwa [dʷa]	ドィ dwi ^*) [dʷi]	ドゥ du ^***) [dɯ]	ドェ dwe [dʷe]	ドォ dwo [dʷo]
do-	ドゥァ dwa [dʷa]	ドゥィ dwi [dʷi]	ドゥゥ dwu [dʷɯ]	ドゥェ dwe [dʷe]	ドゥォ dwo [dʷo]
ni-		ニィ nji [ɲi]		ニェ nje [ɲe]
nu-	ヌァ nwa [nʷa]	ヌィ nwi ^*) [nʷi]	ヌゥ nwu [nʷɯ]	ヌェ nwe [nʷe]	ヌォ nwo [nʷo]
hi-		ヒィ hji [hʲi], [çi]		ヒェ hje [hʲe], [çe]
fu-	ファ fa [ɸa]	フィ fi [ɸi]	フゥ fu/fū [ɸɯː]	フェ fe [ɸe]	フォ fo [ɸo]	フャ fja [fʲa], [ɸʲa]	フュ fju [fʲɯ], [ɸʲɯ]	フョ fjo [ɸʲo], [fʲo]
				フィェ fje [ɸʲe],[fʲe}}
	フゥァ fwa [ɸʷa]	フゥィ fwi [ɸʷi]	フゥゥ fwu [ɸʷɯ]	フゥェ fwe [ɸʷe]	フゥォ fwo [ɸʷo]
ho-			ホゥ hu [hɯ]
ho-	ホゥァ hwa [hʷa]	ホゥィ hwi [hʷi]	ホゥゥ hwu [hʷɯ]	ホゥェ hwe [hʷe]	ホゥォ hwo [hʷo]
bi-		ビィ bji [bʲi]		ビェ bje [bʲe]
bu-	ブァ bwa [bʷa]	ブィ bwi ^*) [bʷi]	ブゥ bwu [bʷɯ]	ブェ bwe [bʷe]	ブォ bwo [bʷo]
pi-		ピィ pji [pʲi]		ピェ pje [pʲe]
pu-	プァ pwa [pʷa]	プィ pwi ^*) [pʷi]	プゥ pwu [pʷɯ]	プェ pwe [pʷe]	プォ pwo [pʷo]
mi-		ミィ mji [mʲi]		ミェ mje [mʲe]
mu-	ムァ mwa [mʷa]	ムィ mwi ^*) [mʷi]	ムゥ mwu [mʷɯ]	ムェ mwe [mʷe]	ムォ mwo [mʷo]
ju-				ユェ je [je], [i͜e]
ri-		リィ rji [ɾʲi]		リェ rje [ɾʲe]
ru-	ルァ rwa [ɾʷa]	ルィ rwi ^*) [ɾʷi]	ルゥ rwu [ɾʷɯ]	ルェ rwe [ɾʷe]	ルォ rwo [ɾʷo]
wi-						ヰャ wja [ɰʲa]	ヰュ wju [ɰʲɯ]	ヰョ wjo [ɰʲo]

^*) Kombinacije クィ kwi, グィ gwi, トィ twi, ドィ dwi i t.d. koristajut se m.dr. v transkripcijah slovjanskyh jezykov za označenje tvrdyh suglasok prěd i ili y: ky, gy, ty, gy i t.d.

^**) Kombinacije スィ si/swi i ズィ zi/zwi istnujut, ale sut malo koristajeme, ibo izgovor ne jest oprěděljeny; スィ možno jest izgovarjati kako v slovu sinus, ale takože kako v slovu swing. Jednakože bezpečnějše varianty セィ si, ゼィ zi, スゥィ swi i ズゥィ zwi koristajut se značno rědže i večinstvu japoncev sut neznajeme. V praktikě za označanje si i zi najčestěje piše se シ ši i ジ zi.

^***) Kombinacije トゥ tu i ドゥ du istnujut, ale često zaměnjajut se na ツ cu i ヅ dzu, da by izběgti zaměšanja se twu i dwu.

Ligatury i mnogosložne kany

Katakana takože sodrživaje šest ligatur i pet mnogosložnyh kana, ktore nyně sut ustarěle i rědko koristajeme:

toyū	toki	tote	tomo	domo	yori	jū	koto	šite	toki	nari

V drugyh jezykah

Ajnusky

Ajnusky jezyk, nyně praktično izumrly, ale raněje govorjeny na ostrovu Hokkaido, v Sahalinu i na Kurilskyh ostrovah, byl nepisany do vtoroj poloviny 19. stolětja. Nyně ajnusky jest jediny jezyk, ktory jest cělkovito pisany katakanoju, ačekoli japonske imena i poněkoje slova pozajete od japonskogo takože mogut byti pisane kandži. Ajnusky koristaje razširjenu katakanu, ktora kromě jedinnadseti malyh versij kana, koristajemyh v japonskom, takože sodrživaje sedmnadset dodatočnyh malyh kana za označenje suglasky na koncu slova, napr. イタㇰ itak «jezyk».

Okinavsky

Okinavsky jezyk, govorjeny na ostrovu Okinava, jest srodny s japonskym, ale ne vzajemno razumlivy. Tradicijno okinavsky byl pisany kombinacijeju kandži i hiragany, ale od 17. stolětja jegovu rolju postupno prějel japonsky, a v obdobju od 19. stolětja do 1945 g. okinavsky sovsěm prěstal istnovati kako knižny jezyk. Nyně katakana glavny služi za naučne transkripcije lokalnogo jezyka, a jednočasno poněkoji drugi iznova načeli pisati kandži i hiraganoju.

Tajvansky

V lětah 1895–1945 ostrov Tajvan nahodil se pod vlastju Japonije. V tom obdobju katakana byla vvedena za pisanje tajvanskogo jezyka (hokkien), a takože jezyka hakka i někojih tajvanskyh (formozanskyh) jezykov. Ona iměla služiti kako fonetičny provodnik za pismo hanzi i byla koristana v slovnikah i učebnikah. Ačekoli cělj generalnogo gubernatora bylo pomaganje tajvancam v naukě japanskogo jezyka, a takože pomaganje japoncam v naukě tajvanskogo jezyka, sistema katakany byla nepraktična za jezyk, ktoroj fonologija byla mnogo bolje složena od japonskoj. Poslě konca japonskogo vladanja na Tajvanu ona bystro stala ustarěla.

Tajvanska katakana koristala razne diakritične i druge znaky za označenje zvukov odsutnyh v japonskom. Napriklad, horizontalna črta nad kanoju služila za različenje medžu [t] i [ts], a točka pod kanoju za označenje pridyhanja. Za označenje tonov koristali se specialne znaky.

Iztočniky

↑ "平成3年6月28日内閣告示第2号:外来語の表記" (na japonskom). Ministerstvom obrazovanja, kultury, sporta, nauky i tehnologije. Bylo arhivovano iz iztočnika 6 januara 2019. Data dostupa: 29 januara 2026.
↑ "米国規格(ANSI Z39.11-1972)―要約". Data dostupa: 29 januara 2026.
↑ "英国規格(BS 4812 : 1972)―要約". Data dostupa: 29 januara 2026.
↑ Bharadwa, Chirag (11 januara 2016). "Japanese Language and Culture. An Introduction to Katakana" (PDF) (na anglijskom). Cornell University. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 19 mareca 2019.

[1] "平成3年6月28日内閣告示第2号:外来語の表記" (na japonskom). Ministerstvom obrazovanja, kultury, sporta, nauky i tehnologije. Bylo arhivovano iz iztočnika 6 januara 2019. Data dostupa: 29 januara 2026.

[2] "米国規格(ANSI Z39.11-1972)―要約". Data dostupa: 29 januara 2026.

[3] "英国規格(BS 4812 : 1972)―要約". Data dostupa: 29 januara 2026.

[4] Bharadwa, Chirag (11 januara 2016). "Japanese Language and Culture. An Introduction to Katakana" (PDF) (na anglijskom). Cornell University. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 19 mareca 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]