Wp/isv/Језеро
Језеро (ст. сл.: ѥзеро, ѥзеръ)[1] јест великы објект воды окружаны земјеју и не слиты с морјем (океаном).
Приближна обча плошча всих језер составјаје 2,8% (приближно 4,2 млн. км²) земји (без океанов).[2]
Етимологија
[edit | edit source]Cумнитељны свез со старогречскым Ἀχέρων (Ахерон) - једна из рєк в Аиду.[3][4]
Типы
[edit | edit source]По категоризацији Джорджа Эвелина Хатчинсона јест 11 типов и 76 одрод језер:[5][6][7]
- тектоничны
- вулканичны
- ледниковы
- флувиалны
- карстовы
- завалны
- еоловы
- брєжны
- органичны
- антрогенны
- метеоритны
Източникы
[edit | edit source]- ↑ Vasmer, Max (1964–1973)
- ↑ Downing J, i dr. (2006). "The Global Abundance and Size Distribution of Lakes, Ponds, and Impoundments". Limnology and Oceanography (na anglijskom). 51 (5): 2388–2397. doi:10.4319/lo.2006.51.5.2388. Bylo arhivovano iz iztočnika 7 mareca 2022.
- ↑ Derksen, Rick (2008), “éźero”, in Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 4), Leiden; Boston: Brill, →ISBN, page 148
- ↑ Nuova Italia (1972): Conoscenza religiosa, p. 26
- ↑ Cohen, A. S. (2003). Paleolimnology: The History and Evolution of Lake Systems. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513353-0.
- ↑ Håkanson, Lars; Jansson, Matts (1983). Principles of Lake Sedimentology (1st izd.). New York: Springer. ISBN 978-3-540-12645-4.
- ↑ Håkanson, Lars (2012). "Lakes on Earth, Different Types". V Bengtsson, Lars; Herschy, Reginald W.; Fairbridge, Rhodes W. (red.). Encyclopedia of Lakes and Reservoirs. Encyclopedia of Earth Sciences Series. Dordrecht: Springer. str. 471–472. doi:10.1007/978-1-4020-4410-6_202. ISBN 978-1-4020-5617-8.