Wp/dar/Баку

From Wikimedia Incubator
< Wp‎ | dar
Wp > dar > Баку
Баку - Bakı, Бакы
Дахри

Статус: шагьар

Улка: Азербайжан

Биллаят: Баку

Миллатуни: азербайжанти

Дин: бусурбан дин

ХIербирутала у: бакуланти, бакулан

СягIятла вай: +4, дуIрум +5

Почтала индекс: AZ1000

  • AZ1002
  • AZ1006
  • AZ1044
  • AZ1063
  • AZ1072


Mашинабала номерти: 10 AZ 90 AZ

Баку - тах шагьар ва бегIра халаси шагьар саби Азербайжанна.

Адамтала лугIи[edit | edit source]

Миллатуни[edit | edit source]

Год Азербайжанти % ГIярасуни % Армунти % ЖугьутIни % ЦархIилти % ЛугIи
1886[1] 37,530 43.3 21,390 24.7 24,490 28.3 391 0.5 2,810 3.2 86,611
1897[2] 40,341 36 37,399 33.4 19,099 17.1 3,369 3 11,696 10.5 111,904
1926[3] 118,737 26.2 167,373 36.9 76,656 16.9 19,589 4.3 70,978 15.7 453,333
1939[4] 215,482 27.4 343,064 43.6 118,650 15.1 31,050 3.9 79,377 10.1 787,623
1959[5] 211,372 32.9 223,242 34.7 137,111 21.3 24,057 3.7 56,725 8.7 652,507
1970[6] 586,052 46.3 351,090 27.7 207,464 16.4 29,716 2.3 88,193 6.9 1,262,515
1979[7] 530,556 52.4 229,873 22.7 167,226 16.5 22,916 2.3 62,865 6.2 1,013,436
1999[8] 1,574,252 88 119,371 6.7 378 0.02 5,164 0.3 89,689 5 1,788,854
2009[9] 1,848,107 90.3 108,525 5.3 104 0.005 6,056 0.6 83,023 4.1 2,045,815

Образование[edit | edit source]

  • Азербайджанский государственный университет нефти и промышленности
  • Азербайжанна технический университет
  • Азербайджанский университет архитектуры и строительства
  • Азербайжанна медицинский университет
  • Азербайжанна хIукуматла экономический университет
  • Азербайджанский хIукуматла культурала ва исскуствола университет
  • Азербайжанна хIукуматла педагогикала университет
  • Академия государственного управления при Президенте Азербайджанской Республики
  • Азербайжанна мезанала университет
  • Бакула университет рурсбас
  • Западный университет
  • Азербайжанна миллатла авиацияла академия
  • Университет «Азербайджан»
  • Университет «Кавказ»
  • Университет «Одлар йурду»
  • Университет «Тяфяккюр»
  • Университет Хазар
  • МНБ академия Гейдар ГIялиевла уличилси

ва дахъал цархIилти институни.

Дин[edit | edit source]

Мижитуни[edit | edit source]

  • МухIяммадла мижит
  • Мижит "ЖумягI"
  • Мижит "Тезипир"
  • Мижит "Бэби-Эйбат"

ва дахъал мижитуни

Киласаби[edit | edit source]

  • ЧевяхIси Гноргийла киласа
  • ЧебяхIсни хьунул адамтала киласа

Спорт[edit | edit source]

2015-ибил дуслизиб Бакулизид дурдеркIиб "Европала хIязвни".

Динахъала[edit | edit source]

  1. Template:Ru icon Свод статистических данных о населении Закавказского края, извлечённых из посемейных списков 1886 года, г. Тифлис, 1893
  2. Template:Ru icon Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. — г. Баку
  3. Template:Ru icon Всесоюзная перепись населения 1926 года, т. 14, Закавказская СФСР, г. Москва, 1929
  4. Soviet 1939 census
  5. Soviet 1959 census
  6. Soviet 1970 census
  7. Soviet 1979 census
  8. Ethnic composition of Azerbaijan 1999
  9. Ethnic composition of Azerbaijan 2009