Wp/dar/Курдани
Курдани – Турцияла, Иракьла, Иранна ва Сирияла Курдистанна минала халкьлизибад цабехI саби. Туркла литературализиб курданас «kürtler» (тюрк. «дубурланти») бикIули къаршибиркур.
کورد Kurd | |
---|---|
![]() | |
Баянти | |
40-50 миллион
| |
' | |
Мез: Курданала мезани Дин: ИмцIали ван Бусурбанти, Христианти(лахлуханти), Езидизм(езидуни) Гъамти халкь: Езидуни | |
Дунъялизиб хIербирули саби 20-40 миллион куд: 13-18 миллион Турциялизиб, 3,5-8 миллион Ираннизиб, 6,5 миллион Иракьлизиб, гIурра 2 миллион адам хIербирули саби Европала ва Америкала улкнализиб.
Курданала улкни
[edit | edit source]- Ардаланла ханство
- Араратла Курдла Республика (1927-1930)
- Курдистанна Пачалихъ(гьанна саби регион - Иракьла Курдистан) - (1921-1924)
- Мехабадла Республика - (1946-1946)
ИмцIали гьанна курданала автономия саби регион Иракьла Курдистан, акIубси саби Саддам ХIусейн кавшибкъли, биалли курдалан Жалал ХIусамаддин ТIалабани Иракьла президент къалле.
Курдани Россиялизиб
[edit | edit source]Россияла Империялизиб ва СССРлизиб декI-декIарсни дусмазиб хIербирули калун 100-150 азир кудалан. Гьанна Россиялизиб хIербирули сабли 64 азир адам. ИмцIали Краснодарла крайлизиб ва Адыгеяла Республикализиб.
Машгьурнсни курдани
[edit | edit source]Миллиардер ГIямирхан Мори, далайчи Зара, боксёр ва кIиркаси дунъяла чемпион Михаил Алоян, ва криминальный авторитет Дед ХIясан(Аслан Усоян) - лебил курдани сабри.
Динахъала
[edit | edit source]- ↑ Konda Poll
- ↑ CIA World Factbook: 18% Kurds out of 81,6 million total population (2014 est.) — 14,7 млн.
- ↑ Beverley Milton-Edwards, «Contemporary politics in the Middle East» Polity, 2006. pg 231: "They form a population in all four states, making 23 percent in Turkey, 23 percent in Iraq, 10 percent in Iran and 8 percent in Syria (Mcdowell, 2003, p 3-4)