Jump to content

Wp/dar/Австрия

From Wikimedia Incubator
< Wp | dar
Wp > dar > Австрия
Австрияла Республика

Republik Österreich / Österreich

БайрахъЛишан

Австрия Европала картализиб

Тахшагьар - Вена

Хала шагьурти - Зальцбург, Инсбрук, Грац

ХIукуматла мез - Немец

Миллатунала цалабяхъ - Австрияланти

Пачалихъла Канцлер - Александр Шалленберг

Пачалихъла Президент - Александр Ван дер Беллен

Миллатла мажилисла бекI - Вальтер Розенкранц

ХIукуматла мажилисла бекI - Андреа Эдер-Гитшталер

ЧIябар - 83 872 кр²

Мер - 113

ХIербирути халкь - 8 979 894 адам (2022)

Мер - 97

Этнохроним - австриялант,

Лебилра бухIнабси продукт (ЛБП) - $667,153 млрд[1]

Арц - Евроарц

Домен - .at, .eu

ISO - AUT

СягIятла ири - CET (UTC+1, ДуцIрум UTC+2)

А́встрия Österreich, цехIнабси официальный у — Австри́яла Респу́блика[2] Republik Österreich — ХIукумат Цугдайла Европала шайчиб мерлабиубли саби . ХIербирути халкь 8,858 млн адам (2019), Илини 83 879 квадратла километрла чIябар буцили саби.[3]. Бурцули саби 98- мер халкь хIясабли ва 113-л чIябар хIясабли.

Шамалла шайчибад Чехиялизила (362 км), шамалла-берхIи булхъунси шайчибад — Словакиялизила (91 км), берхIи булхъунси шайчибад — Венгриялизила (366 км), кьиблала шали шайчибад — Словениялизила (330 км) ва Италиялизила (430 км), магърибла шайчибад — Лихтенштейнлизила (35 км) ва Швейцариеялизила (164 км), шамма-магърибла шайчибад — Германиялизила (784 км) дазуличиб мерлабиубли саби.

Тахшагьар — Вена. ХIукуматла мез — немец.

Федеративный хIукумат, парламентла республика.

Цаладикбти Миллатунала Организацияла улка, Европала союзла.

Пачалихъла ванзурби

[edit | edit source]

Пачалихъ буртIли саби 9 хIукуматла ванзали: Бургенланд, Вена, ЧебяхIси Австрия, Каринтия, Зальцбург, УбяхIси Австрия, Тироль, Штирия, Форарльберг.

Инсбрук, Тироль

Пачалихъ белшнила кьяйда

[edit | edit source]

Австрия федеративный пачалихъ саби, бухIнабурцуси 9 хъархIерагарсни ванза. 1920 дуслизиб хIебузан конституция хьурабариб. Пачалихъла биркIан - федеральный хIукумат саби

Улкала бекI ХIукуматла Президент сай.

ХIербирути халкь

[edit | edit source]

ХIербирути халкь 8 894 380 адам (2019). The World Factbook валикни хIясабли Австрияла миллатунала цалабяхъ дура улкализиб акIубснала : Австрия — 80,8 %, Германия — 2,6 %, Босния ва Герцеговина — 1,9 %, Турция — 1,8 %, Сербия — 1,6 %, Румыния — 1,3 %, цархIилти улкни 10 %[4]. The World Factbook хIясабли 2001 дуслизиб Австриялизиб нешла мез хIясабли адамти: немец (пачалихъла мез) — 88,6 %, турклан — 2,3 %, сербияла — 2,2 %, хорватияла (пачалихъла Бургенландлизиб) — 1,6 %, цархIилти (илдазибад словенияла, пачалихъла мез Каринтиялизибкьиблала шалилизиб , ва венгрияла, пачалихъла Бургенландлизиб) — 5,3 %[4]. 2006 дусла хIисаб касни хIясабли, цаибил миллат немец мезли гъай бикIусни австриялант саби, 88,6 % улкала хIербирути халкь. БекI мез пачалихъла мез — немеццунала. Австриялизиб декIарси немецла мезла лугъат саби. ИмцIа-имцIали мешуси Баварияла ва Швейцарияла лугъатуная.

ГIура лера 6 пачалихъла камси миллатла адамти: хорватуни, словенияланти, чехани, словакуни, венгерти, цыганти (чIянкIли 300 азир адам). Словениялант, хорватуни ва венгруби хIербирути саби Штириялизиб, Каринтиялизиб ва Бургенландлизиб, Венализиб венгруни ва жугьутIни-ашкенази.

2015 дуслизиб 1 813 000 адам дураулкаланти гьаббиубли 1 ва 2 наслу хIясабли. Бахъалти Югославиялизила — 0,5 млн адам (1/2 — сербуни), 300 тыс. — туркланти ва курдани. ЦархIилти: румынти — 80 тыс., полякуни — 70 тыс., итальянти, урусла халкь, албанияланти, болгарти ва цархIилти. 2019 дус хIясабли Австриялизиб 1,8 миллиона дураулканти, 19,9 % хIербирутала халкь[5]. 2020 дус хIясабли, 6 628 600 адам 75,6 % Австрияла хIербирутала халкь мерла адамти, 2 137 800 адам имцIали 24,4 % Австрияла халкь, дураулканти гьаббиубли 1 ва 2 наслу хIясабли[6].

Адамтала барцдешла Австрияла карта, 2020 дус
Жинс ва дусми хIясабси Австрияла карта, 2022 дус

Австрияла халкь дин хIясабли 2021 дуслизиб: католикуни — 55,2 %, динагарти — 22,4 %, бусурманти — 8,3 %, православиела динла халкь — 4,9 %, цархIилти инжилла агьлу — 4,2 %, протестантуни — 3,8 %, цархIилти — 0,7 %, буддистуни — 0,3 %, жяв заманала католикуни — 0,1 %, индуистуни — 0,1 жугьутI динна халкь — 0,1 %.

Лишанти

[edit | edit source]

  1. Template:Wp/dar/Cite web
  2. Template:Wp/dar/Атлас мира
  3. Template:Wp/dar/БРЭ
  4. 1 2 Template:Wp/dar/Cite web
  5. Template:Wp/dar/Cite web
  6. Template:Wp/dar/Cite web