Wp/cnr/Vida Ognjenović
Vida Ognjenović (Dubočke kod Nikšića 14. 8. 1941), crnogorska je književnica i rediteljka.
Biografija[edit | edit source]
Gimnaziju je završila u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Filološkome fakultetu u Beogradu (1964) i na Akademiji za pozorište, film i televiziju (režija) u Beogradu (1965). Postdiplomske studije završila na Univerzitetu Minesota (1972). Bila je asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti (1974−1980); rediteljka, direktorica Drame (1977−1981) i upravnica Narodnoga pozorišta u Beogradu (1990−1993), zatim rediteljka u Jugoslovenskome dramskom pozorištu. Bila je predavač na univerzitetima u SAD-u; redovna profesorica Akademije umetnosti u Novom Sadu; ambasadorka Jugoslavije u Norveškoj (od 2002). Režirala je veliki broj predstava, uradila brojne radio i TV režije.
Piše drame i prozu. Sarađuje u periodičnim publikacijama. Prevodi dramske tekstove s njemačkoga, engleskoga i francuskoga jezika. Proza i drame su joj prevedene na više stranih jezika. Članica je Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih umetnika Srbije; predśednica Srpskoga PEN centra (2003). Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Beograda (1985), Joakim Vujić (1998), Stefan Mitrov Ljubiša (1999), Sterijine nagrade za dramu (2001), nagrade Kočićevo pero (2011) i mnogih drugih.
Objavila je četiri knjige proze: zbirke pripovjedaka Otrovno mleko maslačka, (Prosveta, Beograd, 1994) i Stari sat (Prosveta, Beograd, 1996), Najlepše priče Vide Ognjenović (Prosveta, Beograd, 2001), roman Kuća mrtvih mirisa (Prosveta, Beograd, 1995) i sedam knjiga drama: Melanholične drame (SKZ, Beograd, 1991), Devojka modre kose (Ars dramatika, Beograd, 1994), Setne komedije (SKZ, Beograd, 1994), Mileva Ajnštajn, kao i sabrane drame u tri knjige Drame I, II, III (Stubovi kulture, 2000, 2001, 2002).[1]